Ispod kristalnog lustera u sali u kojoj je sredinom 19. veka potpisana prva Ženevska konvencija, predstavnici dve oružane grupe u Kongu potpisali su ove nedelje svečana obećanja kako svojoj zemlji pogođenoj nasiljem, tako i celom svetu: Radićemo bolje da poštujemo i zaštitimo civile.
Uz nekoliko zapadnih diplomata, izaslanici su se obavezali da će njihove snage raditi na okončanju seksualnog nasilja, nesigurnosti hrane i uslova gladi i da obezbede veći pristup zdravstvenoj zaštiti u delovima sve nasilnijeg istočnog Konga u kojima deluju i kontrolišu.
Ceremonija u utorak u Gradskoj kući u Ženevi, švajcarskom gradu koji je poznat po internacionalističkom opredeljenju i kao dom međunarodnog Crvenog krsta, predstavlja kulminaciju višegodišnjeg rada humanitarne grupe Ženevski poziv, koja radi na zaštiti civila u zonama sukoba.
Kongo, druga po veličini zemlja u Africi, nedavno je doživeo porast nesigurnosti na svom istoku bogatom mineralima, oblasti koja je decenijama bila pogođena sukobima. Više od 120 naoružanih grupa se bori za zemlju i vlast i, u nekim slučajevima, štiti svoje zajednice. Međutim, M23, najveća i najpoznatija grupa, navodno povezana sa susednom Ruandom, nije se angažovala sa Ženevskim pozivom.
Predsednik Feliks Čisekedi, koji je započeo svoj drugi petogodišnji mandat u januaru, stavio je gušenje nasilja u istočnim delovima centralnoafričke zemlje kao prioritet u svom prvom mandatu – ali se borio da postigne rezultate.
U Ženevi, dve naoružane grupe koje su labavo povezane sa vladom protiv M23 potpisale su odvojena „Dela posvećenosti“ o pravilima koja su se zakleli da će poštovati. Ženevski poziv je brzo rekao da to nisu formalni sporazumi i da ne „legitimišu“ oružane grupe.
Jedan od njih, CMC-FDP (akronim na francuskom jeziku za Kolektiv pokreta za promene/Samoodbrana naroda Konga), radio je sa Ženevskim pozivom pet godina i preduzeo korake kao što je oslobađanje 35 dece koja su ranije bila u grupnih i rehabilitacionih škola i domova zdravlja.
„Ovde smo kao predstavnici patriotske grupe otpora u Demokratskoj Republici Kongo i ovde smo u Ženevi da ponovimo našu posvećenost poštovanju međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. rekao je Jimmi Didace Butsitsi, pomoćnik predsjednika grupe Kristofa Mulumbe.
Veća od ove dve grupe je NDC-R/Guidon (Nduma Defense of Reneved Congo/Guidon), koja ima oko 5.000 boraca. Oslobodila je preko 20 talaca, prošla obuku iz humanitarnog prava i predala vlastima 53 „počinioca“ seksualnog ili rodno zasnovanog nasilja u svojim redovima u okviru svog rada sa Ženevskom grupom.
„Pre svih ovih kurseva obuke koje smo prošli, mogli smo sebi da dozvolimo da radimo šta god želimo“, rekao je portparol grupe Marcelin Šenkuku N’Kuba, koga je u Ženevi pratio Jeremie N’Kuba, politički predsednik grupe. „Sada osećamo – možemo da vidimo – da je došlo do promene na terenu, i zato više ne možemo sebi dozvoliti da radimo šta god želimo.“
Šenkuku N’Kuba je priznao da poštovanje obaveza „nije lako“ i rekao da on „nije prorok“, ali da će grupa nastojati da ih se pridržava sada kada su obećanja data.
Rekao je da je njegova grupa takođe motivisana iz želje da razotkrije unapred stvorena shvatanja koja ljudi širom sveta mogu imati o grupama otpora, i „pokaže našu želju i da utičemo i na druge da se pridržavaju filozofije poštovanja ljudskih prava… uprkos okolnosti kroz koje naša zemlja trenutno prolazi.”
Alain Deletroz, generalni direktor Geneva Call-a, rekao je da je ideja koja stoji iza takvih obaveza „da podstakne druge grupe da slede primere ovih većih grupa“.
Humanitarna grupa je nastala 2000. godine u nastojanju da se zabrani nagazne mine i dala je skoro 120 takvih obećanja od oružanih grupa u zemljama, uključujući Irak, Mjanmar i Siriju, o pitanjima kao što su zaštita dece, seksualno nasilje i rodna diskriminacija.
Ženevski poziv će pratiti sve znakove da dve grupe možda krše svoje obaveze i prvo će poverljivo pokrenuti bilo kakva pitanja sa svojim liderima. Ako se problemi nastave, grupa za pomoć mogla bi da ode toliko daleko da „odbaci“ dela – ali to se nikada nije dogodilo ni u jednoj drugoj zemlji.
Ceremonija je održana u „Sobi Alabama” u gradskoj kući, ispod slike koja obeležava sastanak bradatih i brkatih izaslanika iz Evrope i Sjedinjenih Država koji su potpisali prvu Ženevsku konvenciju o pomoći ratnim ranjenicima 1864.
