Konzumiranje više dijetetskih vlakana može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2 promovisanjem korisnih crevnih bakterija i supstanci koje se proizvode tokom metabolizma, pokazalo je novo istraživanje kod odraslih latinoamerikanaca.
„Dosledni dokazi ukazuju na zaštitne efekte dijetetskih vlakana protiv dijabetesa, ali ostaje nejasno kako tačno dolazi do te zaštite“, rekao je dr Dženg Vang, koautor studije i pomoćnik profesora na odseku za epidemiologiju i zdravlje stanovništva na koledžu medicine Albert Ajnštajn u Njujorku.
Otkrivanje veza između dijetalnih vlakana, crevnih bakterija, metabolita i dijabetesa tipa 2 – vodećeg faktora rizika za srčana oboljenja, moždani udar i bolest bubrega – moglo bi dovesti do efikasnije prevencije ovog stanja, rekao je Vang. Na primer, identifikacija koje su bakterije i metaboliti u telu povezani sa rizikom od dijabetesa tipa 2 utire put personalizovanim dijetama i tretmanima za poboljšanje zdravlja creva i metabolizma za ljude u riziku, rekao je on.
Studija, objavljena u časopisu Istraživanje cirkulacije, sagledala je podatke od više od 11.000 učesnika u tekućoj zdravstvenoj studiji Hispanic Communiti Health Study/Study of Latinos. Odrasli latinoamerikanci u SAD imaju veće šanse da razviju dijabetes tipa 2 od ukupne populacije, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
Istraživači su otkrili da je veći unos vlakana povezan sa specifičnim „dobrim“ bakterijama u crevima i određenim povoljnim metabolitima u krvi – od kojih su neke zapravo proizvele crevne bakterije. Ti crevni mikrobi i metaboliti bili su povezani sa manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 tokom prosečnog praćenja od šest godina.
„Ovo je novi dokaz zašto je veći unos dijetalnih vlakana koristan, posebno za smanjenje učestalosti novonastalog dijabetesa tipa 2 kod odraslih Hispanoamerikanaca“, rekao je dr Robert H. Eckel, profesor emeritus na Odeljenju za endokrinologiju, Metabolizam i dijabetes i Odsek za kardiologiju na medicinskom kampusu Anschutz Univerziteta Kolorado u Aurori. On nije bio uključen u studiju.
„Preporuke za veći unos dijetalnih vlakana mogu se dalje promovisati na osnovu ove studije, ali je potrebna validacija u drugim (rasnim i etničkim) populacijama“, rekao je Ekel.
Prema saveznim smernicama o ishrani, većina odraslih u SAD ne jede dovoljno vlakana. Preporučena dnevna količina varira u zavisnosti od starosti i pola, ali ženama u 40-im godinama, na primer, treba 25 grama, dok muškarcima istog uzrasta treba 31 gram.
Dijetalna vlakna se uglavnom nalaze u voću, povrću, orasima, integralnim žitaricama i žitaricama. Ne može se razgraditi i veliki deo prolazi kroz sistem nesvaren. Njegov najpoznatiji posao je da promoviše redovno pražnjenje creva. Ali novo istraživanje sugeriše da vlakna mogu hraniti i bakterije u crevima.
„Ono što nas je zaista iznenadilo – i ispostavilo se da je najzanimljiviji deo naše studije – jeste koliko je složena komunikacija između crevnih bakterija i njihovih ljudskih domaćina“, rekao je Vang.
„Saznali smo da bakterije mogu uticati na rizik od bolesti kroz široku lepezu mehanizama. Složenost je bila i iznenađujuća i fascinantna, otkrivajući duboke i nijansirane interakcije unutar našeg mikrobioma creva.“ On je rekao da su potrebne laboratorijske studije da bi se uronili u osnovne mehanizme u igri.
Iako opservacijski dizajn studije znači da ne može da dokaže uzrok i posledicu, Vang je rekao da „nalazi poseduju jaku biološku uverljivost jer neki od specifičnih metabolita istaknutih u ovoj studiji mogu da se proizvode samo od strane bakterija, a ne od strane ljudskog tela“.
Studija se takođe oslanjala na samoprocenjeni unos dijetalnih vlakana od učesnika, što može uticati na rezultate jer ljudi možda neće uvek savršeno da se sećaju ili tačno opisuju šta su jeli.
Ekel je rekao da bi buduća istraživanja trebalo da razmotre kako bi još vlakna mogla da ispoljavaju svoje blagotvorne efekte u telu, verovatno u vezi sa smanjenjem upale, poboljšanjem metabolizma i lučenjem i delovanjem insulina, hormona koji reguliše šećer u krvi u telu.
„Dijetalna vlakna su važna za metaboličko zdravlje i počinjemo da shvatamo zašto“, rekao je Ekel.
