Studija koju su predvodili istraživači iz Helmholc centra za istraživanje životne sredine i Univerziteta Mackuarie istakla je važnu ekološku ulogu tradicionalnih livada sa voćnjacima, pozivajući na političku i javnu podršku i podsticaje poljoprivrednicima da zaštite ove predele.
U radu, objavljenom u časopisu Očuvanje prirode, razmatraju se efekti upravljanja, karakteristika staništa i pejzaža na biodiverzitet voćnjaka u centralnoj Evropi.
Livade voćnjaka, koje karakteriše kombinacija kultivisanih travnjaka i raštrkanih voćaka, pokazuju visok biodiverzitet flore i faune. Uprkos njihovoj ekološkoj vrednosti, ova staništa su u opadanju od sredine 19. veka zbog sve manje ekonomske vrednosti. Oni se sada suočavaju sa pretnjama od napuštanja zemljišta i intenziviranja poljoprivrede.
Studija naglašava važnost umerenog intenziteta gazdovanja, povezanosti sa susednim staništima i očuvanja strukturnog diverziteta za održavanje i poboljšanje vrednosti očuvanja voćnjaka.
Nalazi se takođe zalažu za nijansirano razumevanje uticaja upravljanja kroz taksonomske grupe i ukazuju na ograničenost dostupnih studija o voćnjačkim livadama u Centralnoj Evropi.
Trenutno labav u definiciji, istraživački tim se zalagao za jasnu definiciju livada voćnjaka kako bi se stvorio zajednički termin u Evropi, što bi njihovu procenu i zaštitu učinilo jednostavnijom.
Predlažu da se voćnjačke livade uvrste u Direktivu o staništima Saveta Evropske unije i da poljoprivrednici dobiju podsticaje za njihovo održavanje. Konačno, istraživački tim poziva na političku i javnu podršku kako bi se spriječio gubitak i napuštanje ovih biodiverzitetnih pejzaža.
„Jedan od načina na koji javnost podržava zaštitu ovih staništa je ponašanje potrošača, posebno kupovinom lokalnih proizvoda sa voćnjaka. Međutim, ključno je subvencionisati ove lokalne proizvode i dati im prioritet na lokalnim tržištima“, kaže glavni autor Kornelija Satler.
„Sve dok se voće sa voćnjaka na livadi tretira kao ‘nusproizvod’ na tržištu, biće teško ubediti ljude da kupuju lokalne proizvode. Ova promena je neophodna da bi se zatvorio ekonomski jaz između intenzivirane proizvodnje voća i ekstenzivnih voćnjaka, “ zaključuje ona.
