Zamena šećera veštačkim i prirodnim zaslađivačima u hrani ne čini ljude gladnijim – a takođe pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi, pokazalo je novo istraživanje.
Dvostruko slepo randomizovano kontrolisano ispitivanje otkrilo je da konzumiranje hrane koja sadrži zaslađivače dovodi do sličnog smanjenja osećaja apetita i hormonskih odgovora povezanih sa apetitom kao zaslađena hrana – i pruža neke prednosti kao što je smanjenje šećera u krvi, što može biti posebno važno kod ljudi koji su u opasnosti od razvoj dijabetesa tipa 2.
Upotreba zaslađivača umesto šećera u hrani može biti kontroverzna zbog oprečnih izveštaja o njihovom potencijalu da povećaju apetit. Ranije studije su sprovedene, ali nisu pružile čvrste dokaze.
Međutim, istraživači kažu da njihova studija, koja ispunjava zlatni standard dokaza u naučnim istraživanjima, pruža veoma jake dokaze da zaslađivači i pojačivači slatkoće ne utiču negativno na apetit i da su korisni za smanjenje unosa šećera.
Univerzitet u Lidsu vodio je ispitivanje u saradnji sa Istraživačkim centrom za ishranu ljudi Rona-Alpi. To je najnovija studija koju je objavio konzorcijum SWEET od 29 evropskih istraživačkih, potrošačkih i industrijskih partnera, koji radi na razvoju i pregledu dokaza o dugoročnim koristima i potencijalnim rizicima koji su uključeni u prelazak na zaslađivače i pojačivače slatkoće u kontekst javnog zdravlja i bezbednosti, gojaznosti i održivosti.
Vodeći autor Ketrin Gibons, vanredni profesor na Fakultetu psihologije Univerziteta u Lidsu, rekla je: „Smanjenje potrošnje šećera postalo je ključni cilj javnog zdravlja u borbi za smanjenje rastućeg tereta metaboličkih bolesti povezanih sa gojaznošću, kao što je dijabetes tipa 2. “
„Jednostavno ograničavanje šećera u hrani bez zamene može negativno uticati na njen ukus ili povećati želju za slatkim, što dovodi do poteškoća u pridržavanju dijete sa malo šećera. Zamena šećera zaslađivačima i pojačivačima slatkoće u prehrambenim proizvodima je jedan od najčešće korišćenih dijetetskih i prehrambenih proizvoda. strategije za smanjenje unosa šećera i poboljšanje nutritivnog profila komercijalne hrane i pića.“
Glavni istraživač Graham Finlaison, profesor psihobiologije na Fakultetu psihologije Univerziteta u Lidsu, rekao je: „Upotreba zaslađivača i pojačivača slatkoće je dobila mnogo negativne pažnje, uključujući publikacije visokog profila koje povezuju njihovu potrošnju sa oštećenim glikemijskim odgovorom, toksikološkim oštećenjem na DNK i povećan rizik od srčanog i moždanog udara.“
„Ovi izveštaji doprinose trenutnoj zbunjenosti u vezi sa bezbednošću zaslađivača i pojačivača slatkoće među opštom javnošću, a posebno ljudima koji su u opasnosti od metaboličkih bolesti.
„Naša studija pruža ključne dokaze koji podržavaju svakodnevnu upotrebu zaslađivača i pojačivača slatkoće za kontrolu telesne težine i šećera u krvi.“
Studija, koja je prva takve vrste, proučavala je efekte konzumiranja keksa koji sadrži šećer ili dve vrste zaslađivača: prirodnu zamenu za šećer Steviju ili veštački zaslađivač Neotame na 53 odrasla muškarca i žene sa prekomernom težinom ili gojaznošću.
Do sada su praktično sve studije o efektima zaslađivača i pojačivača slatkoće na apetit i glikemiju sprovedene korišćenjem pića kao nosača. Nekoliko studija uključuje dobrovoljce koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost, a nekoliko je uključivalo volontere oba pola.
Većina studija je upoređivala samo jedan zaslađivač, uglavnom aspartam, sa kontrolnom, a vrlo malo studija je ispitivalo efekat ponovljenog dnevnog unosa poznatog zaslađivača ili pojačivača slatkoće u normalnoj ishrani.
Novo ispitivanje održano je na Univerzitetu u Lidsu i Istraživačkom centru za ishranu ljudi Rona-Alpi (CRNH-RA), Francuska, između 2021. i 2022. Svi učesnici su bili starosti od 18 do 60 godina, sa prekomernom težinom ili gojaznošću.
Ispitivanje se sastojalo od tri dvonedeljna perioda konzumacije, gde su učesnici konzumirali kekse sa voćnim punjenjem koji je sadržao šećer, prirodnu zamenu za šećer Steviju ili veštački zaslađivač Neotame, svaki razdvojen pauzom od 14-21 dan. Dan 1 i dan 14 perioda potrošnje odvijali su se u laboratoriji.
Učesnicima je naloženo da stignu u laboratoriju nakon noćnog posta; uzet je uzorak krvi da bi se utvrdili osnovni nivoi glukoze, insulina i hormona povezanih sa apetitom. Od njih je takođe zatraženo da ocene svoj apetit i sklonosti prema hrani.
Nakon što su konzumirali kekse, zamoljeni su da ocene koliko su se osećali siti tokom nekoliko sati. Mereni su nivoi glukoze i insulina, kao i grelin, peptid sličan glukagonu 1 i polipeptid pankreasa — hormoni povezani sa konzumiranjem hrane.
Rezultati iz dva tipa zaslađivača nisu pokazali nikakve razlike u apetitu ili endokrinim odgovorima u poređenju sa šećerom, ali su nivoi insulina izmereni tokom dva sata nakon jela smanjeni, kao i nivoi šećera u krvi.
Zajednički koordinator projekta SWEET, profesor Anne Raben, sa Univerziteta u Kopenhagenu, Danska, rekla je: „Nalazi pokazuju da su zaslađivači korisno sredstvo za smanjenje unosa dodanog šećera bez dovođenja do kompenzacionog povećanja apetita ili unosa energije, čime se podržava korisnost zaslađivača za kontrolu apetita, energije i težine.“
„Akutni i dvonedeljni efekti Neotamea, Stevia Rebaudioside M i keksa zaslađenih saharozom na postprandijalni apetit i endokrini odgovor kod odraslih sa prekomernom težinom/gojaznošću – randomizovano unakrsno ispitivanje konzorcijuma SWEET“ objavljeno je u eBioMedicine.
