Smernice za povećanje telesne težine tokom trudnoće kod gojaznih žena dugo su dovedene u pitanje. Novo istraživanje Instituta Karolinska podržava ideju o smanjenju ili uklanjanju trenutne preporuke za povećanje telesne težine od najmanje 5 kg. Rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet.
Međunarodne smernice Instituta za medicinu SAD (IOM) navode da žene sa gojaznošću treba da dobiju ukupno 5 do 9 kg tokom trudnoće, u poređenju sa 11,5 do 16 kg za žene normalne težine. Smernice su dugo bile dovedene u pitanje, ali nije bilo dokaza koji bi opravdali ponovno ispitivanje.
Nova studija Instituta Karolinska u Švedskoj sada pokazuje da ne postoje povećani zdravstveni rizici ni za majku ni za dete sa povećanjem telesne težine ispod trenutnih smernica za žene sa klasom gojaznosti 1 i 2 (BMI od 30–34,9 i 35–39,9 respektivno) . Naprotiv, za žene sa gojaznom klasom 3 (BMI preko 40), povećanje telesne težine ispod trenutnih smernica može čak biti korisno za one sa gojaznošću klase 3.
Studija podržava prethodne pozive da se smanji ili ukloni trenutna preporučena donja granica povećanja telesne težine od najmanje 5 kg, kaže Kari Johanson, docent na Odeljenju za medicinu u Solni.
„Nadamo se da naše istraživanje može da posluži za preispitivanje nacionalnih i međunarodnih smernica o povećanju telesne težine tokom trudnoće“, kaže ona.
Studija je zasnovana na elektronskim medicinskim kartonima i podacima iz registra za 15.760 žena sa gojaznošću u Stokholmu i Gotlandu (tzv. Perinatalna kohorta Stockholm Gotland). Od žena u studiji, 11.667 je imalo klasu gojaznosti 1; 3.160 je imalo klasu gojaznosti 2; a 933 je imalo klasu gojaznosti 3. Studija je obuhvatila jednoplodne trudnoće koje su rodile između 2008. i 2015. Žene su praćene u proseku osam godina nakon porođaja.
Proučavano je deset poznatih štetnih ishoda povezanih sa povećanjem telesne težine tokom trudnoće: preeklampsija, gestacijski dijabetes, prekomerno zadržavanje težine posle porođaja, kardiometabolička bolest majke, neplanirani porođaj carskim rezom, prevremeni porođaj, veliki za gestacionu dob i mali za gestacionu dob pri rođenju, mrtvorođenje i smrt odojčadi. Ovim neželjenim ishodima su dodeljene težine prema njihovoj ozbiljnosti i kombinovane u neželjeni kompozitni ishod.
Sve u svemu, studija ne pokazuje povećan rizik od neželjenog kompozitnog ishoda sa povećanjem telesne težine ispod trenutnih smernica IOM-a kod žena sa klasom gojaznosti 1 i 2. Za žene sa klasom gojaznosti 3, naprotiv, vrednosti povećanja telesne težine ispod smernica ili gubitak težine su bile povezan sa smanjenim rizikom od neželjenog kompozitnog ishoda. Na primer, odsustvo povećanja telesne težine (tj. 0 kg) povezano je sa smanjenjem rizika od oko 20%.
„Na osnovu ovoga, zaključili smo da je povećanje telesne težine ispod trenutnih preporuka verovatno bezbedno u trudnoćama sa gojaznošću, a možda čak i od koristi za one sa gojaznošću klase 3“, kaže Kari Johanson.
Rezultati takođe ukazuju da postoji potreba za specifičnim preporukama za žene sa 3. klasom gojaznosti.
„Za razliku od danas, ova grupa bi mogla da dobije posebne preporuke“, kaže Kari Johanson.
Istraživači će sada nastaviti sa sličnim studijama o ženama sa prekomernom težinom, normalnom težinom i nedostatkom težine.
