Ne morate da budete uticajni sa stotinama hiljada pratilaca da biste imali uticaj u stvarnom svetu tokom krize, prema novoj studiji objavljenoj u Australijskom žurnalu informacionih sistema.
Suprotno konvencionalnim stavovima koji povezuju veće pratioce na mreži sa većim uticajem, studija pokazuje da mikro-influenceri na Tviteru (sada Iks) igraju najznačajniju ulogu u širenju informacija tokom kriza.
Uprkos relativno malim mrežama, ovi influenceri sa između 1.000 i 10.000 pratilaca imaju veći uticaj od svojih kolega mezoinfluencera (10.001 do 100.000 pratilaca) i makro-influencera (preko 100.000 pratilaca), posebno kada se nalaze u blizini krize.
Istraživači koji stoje iza studije, Šohil Kišor (Poslovna škola Univerziteta u Oklandu) i dr Ejmi Erman (AUT), analizirali su 3,9 miliona tvitova vezanih za tri značajna događaja: ubistvo Džordža Flojda, rusko-ukrajinski rat i COVID-19 pandemija.
Čineći to, utvrdili su da je verovatnije da će tvitovi mikro-influencera vezani za krize biti retvitovani.
„Za mene je bilo iznenađujuće da je veća verovatnoća da će mikro-influenceri, posebno oni koji su lokalni u krizi, ponovo tvitovati svoje poruke“, kaže Kišor.
„Obično mislite da više pratilaca implicira veći onlajn uticaj. U kontekstu brendova, to je prilično tipično, ali kada pogledate krize, to jednostavno nije slučaj.“
Kišor kaže da je jasno da je uloga mikro-influencera ključna u širenju pravovremenih i relevantnih informacija pogođenim zajednicama. „Međutim, oni takođe imaju potencijal da šire dezinformacije.“
S obzirom na uticajnu ulogu mikro-influencera u oblikovanju javnog mnjenja tokom kriza, on kaže da je imperativ za vladine agencije, kreatore politike i platforme društvenih medija da podstaknu influencere, posebno mikro-influencere, da citiraju izvore činjenica i da se angažuju u odgovornom kreiranju sadržaja na mreži kada širenje informacija tokom kriza.
