Kako da naučimo da predvidimo ponašanje drugih ljudi? To je proces koji počinje tokom prvih meseci života i zavisi od nekoliko faktora, na primer, da li delimo istu jezičku zajednicu ili ne. Nedavna neuronaučna studija sprovedena na UPF-u koja ispituje ovu kognitivnu sposobnost kod 6-mesečnih beba pokazala je da ljudi predviđaju ponašanje ljudi sa istim maternjim jezikom i ne čine to ako su čuli da govore stranim jezikom.
Rezultati ove studije su nedavno objavljeni u članku „Selektivno predviđanje akcije u detinjstvu u zavisnosti od lingvističkih znakova: EEG i Eyetracker studija“, u časopisu The Journal of Neuroscience.
Nurija Sebastijan (CBC-UPF) kaže: „Mehanizmi za predviđanje ponašanja povezani sa konceptom ‘teorije uma’ ne deluju automatski, već su modulisani društvenim faktorima.
Kao glavni istraživač istraživanja i direktor istraživačke grupe za sticanje i percepciju govora UPF CBC, Sebastijan ističe važnost ovih rezultata, jer pokazuju da mehanizmi predviđanja ponašanja povezani sa konceptom „teorije uma“ ne deluju. automatski, ali su modulisani društvenim faktorima.
Istraživanje je sprovedeno na grupi od 42 6-mesečna deteta. Bebe su gledale video snimke na kojima su videle osobu kako u tišini otvara kutiju da izvadi loptu. Tokom studije, subjekti su bili podvrgnuti encefalogramu, a neuralni marker (mu-ERD) je posebno snimljen neposredno pre nego što je osoba počela da pomera ruku da otvori kutiju.
Ovaj marker meri desinhronizaciju mu moždanih talasa koja se dešava kada se spremamo da započnemo pokret ili kada mislimo da će druga osoba početi da se kreće. Takođe su mereni pokreti očiju beba kako bi se videlo na koje delove videa deca obraćaju pažnju.
Rezultati su pokazali da su bebe u dobi od 6 meseci pokazivale desinhronizaciju mu-talasa samo kada se činilo da osoba prikazana na video snimku govori njihov maternji jezik. Nije primećena desinhronizacija kada se činilo da govore na nepoznatom jeziku: nemačkom. Ova razlika bi ukazivala na to da bebe predviđaju nečije ponašanje samo kada su iz svoje jezičke zajednice.
Što se tiče uzroka ovih razlika u prediktivnim sposobnostima, istraživački tim veruje da one mogu biti povezane sa jakim vezama između jezika i kulture. U stvari, mnogi ljudi koji dele isti maternji jezik pripadaju istoj kulturnoj zajednici. Uzimajući u obzir ovu blisku povezanost, koju su prethodne studije već potvrdile, istraživači veruju da bebe mogu povezati govornike stranog jezika sa ponašanjem i atributima koji su im čudni.
To bi ih učinilo manje sklonim da koriste svoja osnovna znanja za predviđanje postupaka govornika stranih jezika.
Što se tiče posledica ove pristrasnosti u prediktivnim sposobnostima novorođenčadi, studija pokazuje da ona može uticati na sposobnost dece da uče od drugih i tumače ili procenjuju stvarnost i znanje koje stiču o okruženju. Bebe uglavnom imaju tendenciju da oponašaju i uče iz postupaka govornika sopstvenog jezika jer su im bolje upoznati.
Ukratko, ova studija pruža važne dokaze o međusobnim odnosima između dva kognitivna procesa koja su do sada bila odvojeno zamišljena: moždanih mehanizama koji podržavaju prediktivnu sposobnost i sistema društvene kategorizacije koje ljudi koriste za tumačenje stvarnosti (uključujući jezik koji govore drugi).
Prediktivni mehanizmi mozga povezani su sa takozvanim neuronima ogledala, povezanim sa učenjem imitacijom i sposobnošću za empatiju, i evoluiraju fleksibilno od ranog detinjstva do odraslog doba, uslovljeni društvenim faktorima kao što je jezik govornika svake zajednice.
Zauzvrat, razlike u prediktivnim mehanizmima odojčadi prema jeziku koji govore utiču na njihov proces učenja jer oni preferencijalno oponašaju i stiču nova znanja iz delovanja ljudi iz sopstvene jezičke zajednice.
