Mikroflora creva igra ključnu ulogu u opštem blagostanju svih živih organizama. Kao i njihova višestruka i korisna uloga kod ljudi, uloga crevnog mikrobioma u održavanju zdravlja, ponašanja i ekologije životinja je nedvosmislena. Sada su istraživači iz Japana istraživali uticaj kombinovane primene prebiotika i paraprobiotika da bi razumeli kako oni utiču na zdravlje pingvina. Utvrđeno je da parasinbiotici poboljšavaju zdravlje creva i smanjuju inflamatorne odgovore, poboljšavajući opšte zdravlje.
Zdrava creva igraju nezamenljivu ulogu u apsorpciji i metabolizmu hranljivih materija, održavanju imunološke funkcije i unapređenju opšteg blagostanja. Dubok uticaj zdravog mikrobioma nije ograničen samo na creva, već ima sve više dokaza da utiče na skoro svaku funkciju tela. Dakle, sastav crevnog mikrobioma postaje važan pokazatelj zdravstvenog statusa tela.
Probiotici su vrsta suplemenata koji sadrži žive sojeve bakterija koje poboljšavaju i diverzifikuju populaciju mikrobioma creva. Poznato je da je Lactiplantibacillus plantarum, vrsta mikroorganizma koji se uzima iz kiselog povrća, najefikasniji probiotik i povezan je sa različitim zdravstvenim prednostima.
S druge strane, prebiotici su nesvarljiva dijetalna vlakna koja deluju kao izvor ishrane za crevni mikrobiom i prebiotske sojeve. Na primer, 1-kestoza, vrsta fruktooligosaharida (FOS) koji sadrži saharozu i fruktozu, jedan je od najefikasnijih prebiotika. Pored toga, paraprobiotici se odnose na neodržive ili toplotno ubijene mikrobne ćelije i lakši su za skladištenje i proizvodnju, u poređenju sa probioticima.
Kombinacija probiotika i prebiotika se naziva „sinbiotici“, dok se kombinacija prebiotika sa paraprobioticima naziva „parasinbioticima“.
Baš kao i ljudi, zdrav mikrobiom creva je od vitalnog značaja za negu i opštu dobrobit životinja. Na primer, Clostridium perfringens, bakterija koja stvara spore, jedan je od najčešćih uzroka morbiditeta i mortaliteta kod ptica. Plc gen bakterije je odgovoran za lučenje alfa-toksina, koji, na višim nivoima, može biti opasan po život ptica, uključujući pingvine u zatočeništvu.
Dok su studije o uticaju probiotika i prebiotika napredovale, uticaj sinbiotika i parasinbiotika na zdravlje creva ptica u zoološkim vrtovima, posebno pingvina, ostaje neistražen.
Unapredujući istraživanje na ovom planu, profesor Takumi Tochio i dr Tadashi Fujii sa Odeljenja za medicinska istraživanja prebiotika i probiotika, Fujita Health Universiti, Aichi, Japan, zajedno sa svojim kolegama, nedavno su pokušali da popune ovu prazninu u znanju.
Oni su istraživali efekat prebiotika 1-kestoze i paraprobiotika Lactiplantibacillus plantarum FM8 na mikrobiom creva Magelanovih pingvina (Spheniscus magellanicus). Njihova studija objavljena je u časopisu Veterinari Medical Science.
Deleći svoju inspiraciju iza studije, prof. Tochio objašnjava: „Iako nema izveštaja o crevnoj mikrobioti Magelanovih pingvina, moguće je da bi parasinbiotička intervencija mogla da poboljša njihovo crevno okruženje i pruži različite zdravstvene beneficije. Stoga smo imali za cilj da istražiti efekte uključivanja parasinbiotičke kombinacije u njihovu hranu na mikrobiom creva i opšte zdravlje.“
U tom cilju, istraživači su davali parasinbiotike tokom 8 nedelja na osam pingvina mlađih od 3 godine, nazvanih „mlada grupa“ i devet pingvina starijih od 17 godina, nazvanih „grupa odraslih“. Da bi se analizirao uticaj parasinbiotika na ptice, genomska DNK je ekstrahovana iz njihovog izmeta.
Sekvenciranje 16S rRNA otkrilo je da je primena parasinbiotika značajno smanjila crevnu populaciju štetnih Clostridiaceae_222000 u obe grupe. Štaviše, populacija Lactobacilaceae u Ioung-grupi se značajno poboljšala. Kvantitativna lančana reakcija polimeraze u realnom vremenu otkrila je značajno smanjenje nivoa plc gena C. perfringens u Ioung-grupi.
Štaviše, analize plazme su otkrile da dnevna primena parasinbiotika značajno smanjuje nivoe alfa-globulina u Ioung-grupi. Povišeni nivoi alfa-globulina često ukazuju na upalu, infekciju i traumu. Zanimljivo je da su takođe otkrili da L. plantarum FM8 indukuje dendritske ćelije da luče povišene nivoe IL-10, antiinflamatornog citokina. Ovi nalazi stoga sugerišu da parasinbiotici mogu modulirati i smanjiti inflamatorne odgovore kod pingvina.
Ukratko, studija pruža nove uvide u mikrofloru creva i njenu modulaciju parasinbioticima. Zaključujući optimistično, prof. Tochio kaže: „Naša otkrića da parasinbiotici imaju zdravstvene prednosti, posebno za mlade pingvine, nude potencijalne nove strategije za održavanje zdravlja životinja. Uz dalje istraživanje, ovi parasinbiotici mogu poslužiti kao alati za ublažavanje inflamatornih odgovora crijeva i doprinijeti ukupnom dobrobit životinja“.
