Iako mi se uvek pomalo podsmeva kada vidim kako se uskršnja jaja po prvi put pojavljuju u supermarketima krajem decembra, malo je ljudi koji nisu oduševljeni što svake godine dobiju malo čokolade.
Ima smisla da bi previše čokolade bilo loše za vas zbog visokog sadržaja masti i šećera u većini proizvoda. Ali šta da kažemo o uobičajenim tvrdnjama da je jedenje čokolade zapravo dobro za vas?
Srećom, postoji poprilična količina dokaza koji pokazuju da u pravim okolnostima čokolada može biti i korisna za vaše srce i dobra za vaše mentalno stanje.
U stvari, čokolada – ili tačnije kakao, sirovi, nerafinisani pasulj – je medicinsko čudo. Sadrži mnogo različitih aktivnih jedinjenja koja mogu izazvati farmakološke efekte u telu, poput lekova ili lekova.
Jedinjenja koja dovode do neuroloških efekata u mozgu moraju biti u stanju da pređu krvno-moždanu barijeru, zaštitni štit koji sprečava štetne supstance – poput toksina i bakterija – da uđu u delikatno nervno tkivo.
Jedno od njih je jedinjenje teobromin, koje se takođe nalazi u čaju i doprinosi njegovom gorkastom ukusu. Čaj i čokolada takođe sadrže kofein, za koji je teobromin povezan kao deo purinske porodice hemikalija.
Ove hemikalije, između ostalog, doprinose stvaranju zavisnosti od čokolade. Imaju sposobnost da pređu krvno-moždanu barijeru, gde mogu uticati na nervni sistem. Zbog toga su poznate kao psihoaktivne hemikalije.
Kakve efekte čokolada može imati na raspoloženje? Pa, sistematski pregled je pogledao grupu studija koje su ispitivale osećanja i emocije povezane sa konzumiranjem čokolade. Većina je pokazala poboljšanja raspoloženja, anksioznosti, energije i stanja uzbuđenja.
Neki su primetili osećaj krivice, što je možda nešto što smo svi osetili nakon jedne previše mleka od mleka.
Postoje i drugi organi, osim mozga, koji bi mogli imati koristi od lekovitih efekata kakaoa. Vekovima se čokolada koristila kao lek za lečenje duge liste bolesti uključujući anemiju, tuberkulozu, giht, pa čak i nizak libido.
Ovo bi mogle biti lažne tvrdnje, ali postoje dokazi koji ukazuju na to da jedenje kakaa ima pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem. Prvo, može sprečiti endotelnu disfunkciju. Ovo je proces kroz koji se arterije stvrdnjavaju i opterećuju masnim plakovima, što zauzvrat može dovesti do srčanog i moždanog udara.
Konzumiranje tamne čokolade takođe može smanjiti krvni pritisak, što je još jedan faktor rizika za razvoj arterijske bolesti, i sprečiti stvaranje ugrušaka koji blokiraju krvne sudove.
Neke studije sugerišu da bi tamna čokolada mogla biti korisna u prilagođavanju odnosa holesterola lipoproteina visoke gustine, što može pomoći u zaštiti srca.
Drugi su ispitivali insulinsku rezistenciju, fenomen povezan sa dijabetesom tipa 2 i povećanjem telesne težine. Oni sugerišu da polifenoli – hemijska jedinjenja prisutna u biljkama – koja se nalaze u namirnicama kao što je čokolada takođe mogu dovesti do poboljšane kontrole šećera u krvi.
Koliko god se čokolada za neke smatrala lekom, za druge može biti otrov.
Dobro je dokumentovano da je unos kofeina i teobromina veoma toksičan za domaće životinje. Psi su posebno pogođeni zbog njihovog često proždrljivog apetita i generalno nepregledne prirode.
Krivac je često crna čokolada, koja može izazvati simptome uznemirenosti, ukočenih mišića, pa čak i grčeve. U određenim slučajevima, ako se proguta u dovoljno velikim količinama, može dovesti do kome i abnormalnih, čak i fatalnih srčanih ritmova.
Neka od jedinjenja koja se nalaze u čokoladi takođe imaju potencijalno negativne efekte na ljude. Čokolada je izvor oksalata koji je, uz kalcijum, jedan od glavnih sastojaka bubrežnih kamenaca.
Neke kliničke grupe savetuju da ne konzumiraju hranu bogatu oksalatima, kao što su spanać i rabarbara – i čokolada, za one koji pate od ponavljajućih kamena u bubregu.
Dakle, šta bi sve ovo trebalo da znači za naše navike konzumiranja čokolade? Nauka ukazuje na čokoladu koja ima što veći sadržaj kakao čvrste supstance i minimum dodataka. Potencijalno štetni efekti čokolade su više povezani sa mastima i šećerom i mogu se suprotstaviti svim mogućim prednostima.
Dnevna doza od 20g-30g obične ili tamne čokolade sa sadržajem kakaoa iznad 70% – umesto mlečne čokolade, koja sadrži manje čvrstih materija i bele čokolade koja ih ne sadrži – mogla bi dovesti do veće zdravstvene koristi, kao i veće vrednosti .
Ali za koju god čokoladu da se odlučite, nemojte je deliti sa psom.
