Očekuje se da će Japan objaviti planove za razvoj putničkog aviona sledeće generacije nakon sastanka vladinog komiteta u sredu, godinu dana nakon što je ukinut poslednji pokušaj.
Javno-privatni projekat, koji bi mogao da koristi vodoničko gorivo u pokušaju da smanji emisije, koštaće oko pet triliona jena (33 milijarde dolara), javili su japanski mediji, pozivajući se na neimenovane izvore.
Zvanično saopštenje se očekuje kasnije u sredu, nakon sastanka političara, stručnjaka i poslovnih ljudi iza zatvorenih vrata na kojem će se razgovarati o novoj strategiji vazduhoplovne industrije.
„Da bi japanska industrija aviona postigla održiv rast, ne možemo ostati zadovoljni svojom pozicijom dobavljača delova“, rekao je Kazučika Ivata, državni ministar ekonomije, trgovine i industrije, komitetu u komentarima otvorenim za štampu na početku sastanka .
„U novim poslovnim oblastima tehnologija neutralnih ugljenika, uključujući vodonik, cilj nam je da zauzmemo vodeću poziciju“ i da budemo partneri sa globalnim igračima na razvoju aviona sa uskim trupom, rekao je on.
Cilj je da avion bude spreman do 2035. godine, preneli su poslovni dnevnik Nikkei i drugi japanski mediji.
Novi poticaj za izgradnju prvog domaćeg aviona u zemlji u više od pola vijeka dolazi nakon što je Mitsubishi Heavi Industries odustao od naglašenog pokušaja u februaru 2023.
Problematičan projekat razvoja dvomotornog aviona za letove na kratkim i srednjim razdaljinama odbačen je 10 godina nakon što je avion trebalo da bude uveden u komercijalne svrhe, pošto je pretrpeo tehničke greške i ponovljena kašnjenja u isporuci.
Kina je prošlog meseca pokazala svoj prvi putnički avion domaće proizvodnje u Singapuru, sa ciljem da izazove dominaciju Erbasa i Boinga sa svojim modelom sa jednim prolazom.
Japan je poslednji put lansirao komercijalni avion 1962. godine — turboelisni IS-11 koji je ukinut oko deceniju kasnije.
Vodonično gorivo ne emituje ugljen-dioksid kada se sagoreva, što ga čini uzbudljivom perspektivom za Japan koji cilja na neutralnost ugljenika do 2050. godine.
Ali aktivisti za zaštitu životne sredine su skeptični u pogledu njegove upotrebe bez pouzdanog lanca snabdevanja za takozvani „zeleni“ vodonik, proizveden iz obnovljivih izvora energije.
Ostale vrste vodoničnog goriva uključuju „sivi“ vodonik, napravljen korišćenjem uglja koji emituje gasove staklene bašte, benzina ili gasa, i „plavi“ vodonik, koji takođe dolazi iz fosilnih goriva, ali sa emisijama ugljenika koje su zarobljene i uskladištene.
