Nova analiza u kojoj je učestvovalo preko 13.000 ljudi otkrila je promene na krvnim sudovima u mozgu koje mogu povećati rizik od moždanog udara, a demencija je uobičajena kod ljudi sa nizom srčanih oboljenja, bez obzira da li su doživeli moždani udar.
Novo istraživanje, objavljeno danas u Neurologiji, je do sada najsveobuhvatniji sistematski pregled „skrivenih“ promena mozga kod ljudi sa nizom srčanih oboljenja.
Glavni autor dr Zien Džou sa Instituta Džordž za globalno zdravlje rekao je da bi identifikovanje ovih promena moglo da igra važnu ulogu u izboru tretmana za ove pacijente.
„Iako je kod ljudi sa srčanim oboljenjima dva do tri puta veća verovatnoća da će od opšte populacije imati promene u vaskularnom sistemu svog mozga, oni se često zanemaruju jer se ovi pacijenti rutinski ne podvrgavaju snimanju mozga osim ako nisu pretrpeli moždani udar“, on rekao.
„Ali to ih može učiniti podložnijim riziku od krvarenja u mozgu od lekova koji se obično koriste za lečenje ili sprečavanje krvnih ugrušaka – intrakranijalno krvarenje je komplikacija opasna po život bez dokazanog lečenja i stope preživljavanja manja od 50 procenata.“
Poznato je da se promene na krvnim sudovima u mozgu koje se mogu otkriti samo snimanjem mozga, kao što su tihi infarkt mozga (SBI) i cerebralna bolest malih sudova (CSVD), češće javljaju kod starijih ljudi ili onih koji imaju hipertenziju. Iako nisu dovoljni da izazovu očigledne neurološke simptome, mogu dovesti do suptilnih neuroloških deficita i povećati dugoročni rizik od moždanog udara ili demencije.
Da bi se utvrdila prevalencija ovih skrivenih ili prikrivenih cerebrovaskularnih promena kod odraslih sa atrijalnom fibrilacijom, koronarnom arterijskom bolešću, srčanom insuficijencijom ili kardiomiopatijom, oboljenjem srčanih zalistaka i otvorenim foramen ovale (rupa u srcu), istraživači Instituta Džordž sproveli su meta-analizu od 221 opservacione studije objavljene između 1988. i 2022.
Nalazi su pokazali da kod ljudi sa srčanim oboljenjima:
Prevalencija ovih promena na mozgu je generalno bila ista između onih sa i bez nedavnog moždanog udara, i nije bilo očiglednih polnih razlika u rezultatima.
Dr Džou je rekao da je studija takođe potvrdila da je srčana bolest jedan od glavnih uzroka ovih promena koje odražavaju „slabost mozga“.
„Dok je predloženo nekoliko potencijalnih mehanizama povezanosti između srčanih bolesti i skrivenih cerebrovaskularnih povreda, ova dva stanja dele zajedničke faktore rizika kao što su starenje, hipertenzija, dijabetes tipa 2, hiperlipidemija i pušenje“, rekao je dr Džou.
„Moguće je da postepeni pad srčanog volumena kod nekih pacijenata sa srčanim oboljenjima može uticati na to koliko krvi stiže do moždanog tkiva, doprinoseći vaskularnim promenama i kognitivnoj disfunkciji kod ovih pacijenata“, dodao je on.
„Takođe je moguće da su skrivene promene mozga i kognitivna disfunkcija posledica sitnih krvnih ugrušaka koji putuju do mozga kroz arterijsku cirkulaciju nakon formiranja u srcu.
Dr Džou je rekao da je potrebno više istraživanja kako bi se sagledali tačni uzroci ovih promena u mozgu i implikacije za upravljanje ovim pacijentima.
„Moramo da znamo da li bi izvođenje dodatne magnetne rezonance kod onih koji se razmatraju za antikoagulacionu terapiju – što je potrebno za većinu ljudi sa srčanim oboljenjima – bilo isplativo u smislu sprečavanja neželjenih neželjenih efekata“, rekao je on.
„Ali prečišćavanje rizika od moždanih ugrušaka i krvarenja od antikoagulansa i korišćenje ovih informacija da bi se napravio najbolji izbor lečenja moglo bi da poboljša bezbednost lečenja za ljude sa srčanim oboljenjima.
