Kako gradovi širom sveta nastavljaju da privlače mlade ljude za posao, obrazovanje i društvene mogućnosti, nova studija identifikuje karakteristike koje bi podržale mentalno zdravlje mladih urbanih stanovnika. Nalazi, zasnovani na odgovorima globalnog panela koji su uključivali adolescente i mlade odrasle, pružaju skup prioriteta koje gradski planeri mogu usvojiti kako bi izgradili urbana okruženja koja su bezbedna, pravična i inkluzivna.
Da bi se utvrdile karakteristike grada koje bi mogle da ojačaju mentalno zdravlje mladih, istraživači su sproveli početnu anketu na panelu od više od 400, uključujući mlade ljude i multidisciplinarnu grupu istraživača, praktičara i advokata. Kroz dva sledeća istraživanja, učesnici su dali prioritet šest karakteristika koje bi podržale mentalno zdravlje mladih stanovnika grada: mogućnosti za izgradnju životnih veština; sredine prilagođene uzrastu koje prihvataju osećanja i vrednosti mladih; slobodni i bezbedni javni prostori gde se mladi mogu povezati; zapošljavanje i sigurnost posla; intervencije koje se bave socijalnim determinantama zdravlja; i urbani dizajn imajući na umu doprinos i prioritete mladih.
Rad je objavljen onlajn 21. februara u časopisu Priroda.
Vodeći autor studije je Pamela Collins, MD, MPH, predsedavajuća Odeljenja za mentalno zdravlje Johns Hopkins Bloomberg škole javnog zdravlja. Studija je sprovedena dok je Kolins bio na fakultetu Univerziteta u Vašingtonu. Rad je napisao međunarodni, interdisciplinarni tim, uključujući citiRISE, globalnu neprofitnu organizaciju koja radi na transformaciji politike i prakse mentalnog zdravlja u gradovima, posebno za mlade.
Gradovi su odavno privlačni za mlade ljude. Istraživanja UNICEF-a projektuju da će gradovi do 2050. godine biti domovi za 70% dece u svetu. Iako urbana sredina utiče na širok spektar zdravstvenih ishoda, pozitivnih i negativnih, njihovi uticaji se manifestuju nejednako. Mentalni poremećaji su vodeći uzroci invaliditeta među mladima od 10 do 24 godine širom sveta. Izloženost urbanoj nejednakosti, nasilju, nedostatku zelenih površina i strahu od raseljavanja nesrazmerno pogađaju marginalizovane grupe, povećavajući rizik od lošeg mentalnog zdravlja među urbanom omladinom.
„Trenutno živimo sa najvećom populacijom adolescenata u istoriji sveta, tako da je ovo neverovatno važna grupa ljudi za globalnu pažnju“, kaže Kolins. „Ulaganje u mlade ljude je ulaganje u njihovo sadašnje blagostanje i budući potencijal, i to je ulaganje u sledeću generaciju — decu koju će roditi.“
Prikupljanje podataka za studiju počelo je u aprilu 2020. na početku pandemije COVID-19. Da bi uhvatili njegove moguće uticaje, istraživači su dodali pitanje otvorenog tipa u kojem su se učesnici panela pitali kako je pandemija uticala na njihovu percepciju mentalnog zdravlja mladih u gradovima. Učesnici panela su izvestili da je pandemija ili bacila novo svetlo na nejednakost i neravnomernu raspodelu resursa sa kojima se suočavaju marginalizovane zajednice u urbanim sredinama, ili je potvrdila njihova predrasuda o tome kako društvena ugroženost pogoršava zdravstvene ishode.
Za svoju studiju, istraživači su angažovali panel od više od 400 pojedinaca iz 53 zemlje, uključujući 327 mladih od 14 do 25 godina, iz različitih oblasti, uključujući obrazovanje, zastupanje, zdravlje adolescenata, mentalno zdravlje i upotrebu supstanci, urbane planiranje i razvoj, podaci i tehnologija, stanovanje i krivično pravosuđe. Istraživači su sproveli tri uzastopna istraživanja panelistima počevši od aprila 2020. u kojima su od panelista tražili da identifikuju elemente urbanog života koji bi podržali mentalno zdravlje mladih.
Top 37 karakteristika je zatim grupisano u šest domena: intrapersonalni, interpersonalni, zajednica, organizaciona, politika i okruženje. U okviru ovih domena, panelisti su rangirali karakteristike na osnovu neposrednosti uticaja na mentalno zdravlje mladih, sposobnosti da se pomogne mladima da napreduju i lakoće ili izvodljivosti implementacije.
Uzete zajedno, karakteristike identifikovane u studiji daju sveobuhvatan skup prioriteta koje kreatori politike i urbanisti mogu koristiti kao vodič za poboljšanje mentalnog zdravlja mladih stanovnika grada. Među njima: mentalno zdravlje i obrazovne usluge usmerene na mlade mogle bi da podrže emocionalni razvoj i samoefikasnost mladih.
Ulaganje u prostore koji olakšavaju društvenu povezanost može pomoći u ublažavanju iskustava mladih ljudi u izolaciji i podržati njihovu potrebu za zdravim odnosima od poverenja. Stvaranje prilika za zapošljavanje i sigurnost posla moglo bi da poništi ekonomske gubitke koje su mladi ljudi i njihove porodice doživeli tokom pandemije i da pomogne gradovima da zadrže stanovnike nakon egzodusa iz urbanih centara iz ere COVID-a.
Nalazi sugerišu da stvaranje grada pogodnog za mentalno zdravlje za mlade zahteva ulaganja u višestruke međusobno povezane sektore kao što su transport, stanovanje, zapošljavanje, zdravstvo i urbano planiranje, sa centralnim fokusom na socijalnu i ekonomsku jednakost. Oni takođe zahtevaju pristup politike urbanog planiranja koji se obavezuje na sistemsku i održivu saradnju, bez uvećanja postojećih privilegija kroz inicijative kao što su gentrifikacija i razvoj zelenih površina na račun marginalizovanih zajednica kojima je potreban pristupačan smeštaj.
Autori kažu da ovaj okvir naglašava da odgovori gradova treba da uključe mlade ljude u planiranje i dizajn intervencija koje direktno utiču na njihovo mentalno zdravlje i dobrobit.
