Čuvena radna etika medonosnih pčela mogla bi predstavljati katastrofu za ove zaposlene oprašivače useva kako se klima zagreva, pokazuju nova istraživanja.
Letenje skraćuje život pčelama, a pčele radilice leteće da pronađu cveće kad god je pogodno vreme, bez obzira na to koliko je meda već u košnici. Koristeći modele klime i pčelinje populacije, istraživači su otkrili da sve duže jeseni sa dobrim letećim vremenom za pčele povećavaju verovatnoću kolapsa kolonije u proleće.
Studija, objavljena u časopisu Naučni izveštaji, fokusirala se na severozapad Pacifika, ali ima implikacije za košnice širom SAD. Istraživači su takođe modelirali obećavajuće ublažavanje: stavljanje kolonija u zatvorene hladnjače, tako da će se pčele medarice skupljati u svojoj košnici pre nego što se previše radnika istroši.
„Ovo je slučaj u kome će mala količina zagrevanja, čak i u bliskoj budućnosti, imati veliki uticaj na pčele“, rekla je vodeći autor Kirti Rajagopalan, istraživač klime sa Univerziteta Vašington. „Nije kao da je ovo nešto što se može očekivati za 80 godina. To je neposredniji uticaj koji treba planirati.“
Za ovu studiju, istraživači su sproveli simulacije kroz model dinamike populacije medonosnih pčela koristeći klimatske projekcije za 2050. i kraj veka u 2100. Otkrili su da će pčelinje kolonije koje provode zimu napolju u mnogim oblastima severozapada Pacifika verovatno doživeti proleće. kolonija propada iu kratkoročnom iu dugoročnom scenariju. Ovo se takođe dogodilo u okviru simulacije gde su se klimatske promene nastavile kako sada napreduju i gde su emisije gasova staklene bašte smanjene u bliskoj budućnosti.
Pčele radilice će hraniti hranu kad god temperatura poraste iznad oko 50° Farenhajta. Kada zahladi, skupljaju se u košnici, skupljaju se sa drugim pčelama, jedu zalihe meda i drhte, što pomaže da se pčele zagreju.
U proleće odrasle pčele radilice ponovo počinju da lete. To znači da i oni počinju da umiru. Ako previše starijih pčela radilica umre pre nego što se njihove zamene pojave spremne za ishranu, cela kolonija može da propadne. Naučnici su procenili da se to dešava kada u košnici ima manje od 5.000 do 9.000 odraslih pčela.
Ova studija je otkrila da kolonije koje zimuju napolju u hladnijim oblastima kao što je Omak na krajnjem severu države Vašington mogu i dalje biti u redu pod klimatskim promenama. Ali za pčelinje kolonije na mnogim drugim mestima, poput Ričlanda u Vašingtonu blizu granice Oregona, ostanak napolju tokom zime značio bi da bi prolećna populacija košnica opala na manje od 9.000 odraslih do 2050. i manje od 5.000 do kraja veka. .
Autori primećuju da su simulacije samo sagledale sezonske faktore kao što su temperatura, vetar i količina dnevne svetlosti, što ih čini prilično konzervativnim modelima.
„Naše simulacije pokazuju da čak i ako nema nutritivnog stresa, nema patogena, nema pesticida – samo uslovi u jesen i zimu su dovoljni da ugroze starosnu strukturu društva. Dakle, kada košnica izađe iz zime, pčele su umiru brže nego što se rađaju“, rekla je koautorka Glorija DeGrandi-Hofman, vođa istraživanja u Istraživačkom centru Carl Haiden Bee pri Ministarstvu poljoprivrede SAD.
Istraživači su takođe simulirali potencijalno ublažavanje, stavljajući kutije za pčelinje košnice u hladno skladište kako bi pčele počele da se skupljaju ranije i spasile radnike. Na primer, u scenarijima Ričlanda, do kraja veka, držanje pčela u hladnjači od oktobra do aprila povećalo bi prolećnu populaciju košnica na preko 15.000 u poređenju sa oko 5.000 do 8.000 ako bi se držale napolju.
Relativno nova praksa, hladnjača postaje sve popularnija među komercijalnim pčelarima kako bi se pomoglo u upravljanju zdravljem pčela i za logistiku uključenu u premeštanje košnica u Kaliforniju radi oprašivanja badema u februaru, događaj koji privlači više od dva miliona košnica iz cele zemlje.
„Mnogi pčelari već praktikuju ovu tehniku upravljanja čuvanjem pčela u zatvorenom prostoru jer ona ima veliki neposredni potencijal da pomogne na više načina“, rekao je koautor Brendon Hopkins, entomolog VSU. „Ovi nalazi pokazuju da postoje dodatne koristi od ove prakse za opstanak kolonija u promenljivoj klimi.“
