Eskalacija ekstremnih šumskih požara na globalnom nivou podstakla je kritičko ispitivanje strategija upravljanja šumskim požarima. Nova studija sa Univerziteta u Montani otkriva kako suzbijanje požara osigurava da će šumski požari gorjeti u ekstremnim uslovima velike jačine, pogoršavajući uticaje klimatskih promjena i akumulacije goriva.
Studija je koristila kompjuterske simulacije kako bi pokazala da pokušaj suzbijanja svih šumskih požara dovodi do požara koji gore sa ozbiljnijim ekološkim uticajima, sa ubrzanim povećanjem spaljene površine iznad onih koje se očekuju zbog akumulacije goriva ili klimatskih promena.
„Suzbijanje požara ima neželjene posledice“, rekao je glavni autor Mark Kreider, dr. kandidat na programu šumarskih i konzervatorskih nauka na UM. „Već dugo znamo da suzbijanje požara dovodi do akumulacije goriva. Ovde pokazujemo poseban kontraintuitivan ishod.“
Iako gašenje požara smanjuje ukupnu izgorenu površinu, uglavnom eliminiše požare niskog i umerenog intenziteta. Kao rezultat toga, preostali požari su pristrasni da budu ekstremniji, rekao je Kreider. Studija „Suzbijanje požara čini požare ozbiljnijim i naglašava uticaje klimatskih promena i akumulacije goriva“, objavljena u Nature Communications, pokazuje kako ova „pristrasnost suzbijanja“ uzrokuje da se prosečna težina požara značajno poveća.
„Tokom ljudskog životnog veka, modelovani uticaji pristrasnosti suzbijanja nadmašuju one od akumulacije goriva ili klimatskih promena“, rekao je on. „Ovo sugeriše da suzbijanje može imati značajan i nedovoljno cenjen uticaj na obrasce požara na globalnom nivou.“ Kreider je vodio istraživanje u okviru svog rada na disertaciji.
Gašenje požara pogoršalo je trendove koji su već uzrokovani klimatskim promenama i akumulacijom goriva, pokazala je studija, uzrokujući da se izgorela područja povećavaju tri do pet puta brže tokom vremena u odnosu na svet bez suzbijanja.
Suzbijanje, kroz preferencijalno uklanjanje požara niske i umerene težine, takođe je podiglo prosečnu težinu požara za iznos koji je ekvivalentan veku akumulacije goriva ili klimatskim promenama.
„Pokušavajući da suzbijemo sve požare, donosimo ozbiljniju budućnost u sadašnjost“, rekao je Kreider.
Andrev Larson, Kreider’s Ph.D. savetnik i profesor šumske ekologije na UM, rekao je da ovo ima značajan uticaj na ekosisteme.
„Tradicionalno suzbijanje uklanja požare male jačine koji pomažu u održavanju zdravih šuma trošenjem goriva i prvenstveno ubijanjem vrsta drveća s tankom korom“, rekao je Larson. „Pitam se koliko menjamo prirodnu selekciju suzbijanjem požara tako što izlažemo biljke i životinje relativno manjoj vatri male težine i relativno većoj vatri.“
Međutim, nova otkrića takođe pokazuju da omogućavanje više vatre niskog i umerenog intenziteta može smanjiti ili preokrenuti uticaje pristrasnosti suzbijanja. Strategije za suzbijanje požara koje omogućavaju da vatra gori u umerenim vremenskim uslovima – dok i dalje suzbijaju požare tokom opasnijeg vremena požara – smanjile su prosečnu težinu požara i umanjile stopu povećanja izgorele površine, otkrio je tim.
„Možda se čini kontraintuitivnim, ali naš rad jasno naglašava da je deo rešavanja požarne krize u našoj zemlji učenje kako da prihvatimo više požara koji gori kada je bezbedno moguće“, rekao je Filip Higera, koautor i profesor ekologije požara na Univerzitetu. „To je jednako važno kao i smanjenje goriva i rešavanje globalnog zagrevanja.“
Razvijanje i implementacija tehnologija i strategija za bezbedno upravljanje požarima tokom umerenih uslova gorenja je od suštinskog značaja, rekao je Kreider. Ovaj pristup može biti jednako efikasan kao i druge neophodne intervencije, poput ublažavanja klimatskih promjena i smanjenja nenamjernih paljenja uzrokovanih ljudima.
