Dana 24. marta 1999. godine, vazdušni napadi NATO snaga na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) započeli su, obeležavajući jedan od najtežih perioda u savremenoj istoriji Balkana. Ovi napadi, koji su trajali 11 nedelja, ostavili su duboke ožiljke na zemlji i ljudima, sa dugotrajnim posledicama koje se osećaju i danas.
Odluka o bombardovanju SRJ donešena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bila prva takva odluka u istoriji. U knjizi „Moderno Ratovanje“, američki general Vesli Klark otkrio je da su planovi za vazdušnu operaciju protiv SRJ počeli sredinom 1998. godine, sa intenziviranjem aktivnosti do avgusta iste godine.
Početak bombardovanja usledio je nakon neuspelih pregovora u Rambujeu i Parizu o budućnosti Kosova i Metohije, kada je SRJ odbila prisustvo stranih trupa i predložila nadgledanje mirovnog procesa od strane UN. Međutim, NATO je odlučio da započne vazdušne udare bez obzira na te napore za diplomatskim rešenjem.
Tokom 11 nedelja bombardovanja, gotovo svaki grad u SRJ bio je na meti NATO bombi. Uništena su brojna infrastruktura, uključujući mostove, puteve, bolnice, škole, medije i verske objekte. Civilno stanovništvo pretrpelo je strašne gubitke, sa hiljadama žrtava i ranjenih.
Najtragičniji događaj tokom bombardovanja bio je napad na zgradu RTS-a 23. aprila 1999. godine, kada su poginuli radnici televizije. Ovo je bio prvi put u istoriji da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Uz velike ljudske gubitke, materijalna šteta takođe je bila ogromna. Uništeno je hiljade stambenih objekata, aerodroma, bolnica, škola i spomenika kulture. Elektroenergetski kapaciteti zemlje su teško pogođeni, što je dodatno otežalo već tešku situaciju.
Nakon diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. Usledilo je povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije, uz dolazak međunarodnih snaga Kfora radi očuvanja mira i bezbednosti.
Dvadeset pet godina kasnije, sećanje na NATO bombardovanje ostaje duboko urezano u sećanju ljudi Balkana. To je period koji je ostavio trajne posledice na društvo, politiku i kulturu regiona, podsećajući nas na važnost dijaloga, diplomatije i mirnih rešenja u rešavanju međunarodnih sukoba.
