Ljudi na nižim socioekonomskim pozicijama tokom svog života imaju veći rizik od razvoja blagog kognitivnog oštećenja do 50. godine, prema novoj studiji koju su vodili istraživači sa UCL.
Studija, objavljena u časopisu za epidemiologiju i globalno zdravlje, otkrila je da su pojedinci koji su se kretali naviše ili naniže u smislu svog socioekonomskog položaja takođe bili izloženi većem riziku od oštećenja u poređenju sa onima koji su održavali konstantno viši socioekonomski status.
Asocijacije su ostale istinite nakon što su se uzeli u obzir nivo obrazovanja i zdravstveno ponašanje kao što su pušački status i konzumacija alkohola.
Pojedinci čiji je socioekonomski status ostao nizak tokom različitih faza njihovog života (rođenje, detinjstvo i odraslo doba) imali su 85% veći rizik od blagog kognitivnog oštećenja u poređenju sa onima čiji je socioekonomski status ostao visok.
Niži socioekonomski status tokom životnog veka, primetili su istraživači, povezan je sa višim nivoima stresa i upale, što može imati štetne efekte na mentalno i cerebrovaskularno (stanja koja utiču na protok krvi u mozgu) zdravlje, što dovodi do kognitivnog oštećenja i demencije.
Istraživači su koristili podatke od 6.590 učesnika Nacionalne studije o razvoju deteta (NCDS), takođe poznate kao Britanska kohorta rođenja iz 1958. NCDS je studija kohorte rođenja koja prati živote 17.415 ljudi rođenih u Engleskoj, Škotskoj i Velsu u jednoj određenoj nedelji marta 1958. Ona istražuje širok spektar tema, uključujući društvenu mobilnost, zdravlje, obrazovanje i zapošljavanje.
Nova studija je koristila podatke koji se odnose na socioekonomske faktore iz različitih vremenskih tačaka tokom rođenja, detinjstva i odraslog doba da bi se konstruisale mere socioekonomske pozicije tokom života.
Informacije o poslu oca članova kohorte pri rođenju su uglavnom korišćene za procenu socio-ekonomskog položaja tokom detinjstva. Profesionalni ili ne-manualni poslovi izjednačavani su sa visokim socio-ekonomskim položajem, dok su manuelni ili nekvalifikovani poslovi tumačeni kao niski.
Prva autorka Chanthie Sahota, koja je sprovela istraživanje kao deo magistarskog studija socijalne epidemiologije na UCL, rekla je: „Studija uključuje perspektivu životnog toka kada se ispituju efekti socio-ekonomskog položaja na razvoj blagog kognitivnog oštećenja u kasnijem životu odrasli u Velikoj Britaniji, što nije ranije istraživano.
„Koristeći pristup tokom života, studija je bila u mogućnosti da pruži sveobuhvatniju analizu potencijalnih dugoročnih efekata socio-ekonomskog položaja, uključujući jedinstveni uticaj društvene mobilnosti između detinjstva i odraslog doba na kognitivno zdravlje u kasnijem životu.
„Štaviše, nalazi o inverznoj povezanosti između socio-ekonomskog položaja tokom života i blagog kognitivnog oštećenja pokazuju važnost usvajanja pristupa tokom života kako bi se efikasno ciljale društvene determinante zdravlja tokom životnog veka.“
Dr Dorina Cadar (UCL Behavioral Science & Health i Brighton and Sussek Medical School), viši autor, rekla je: „Ova studija pratila je ljude tokom 65 godina njihovih života i koristi od istraživanja životnog toka kognitivnih procena, obrazovanja, životnog stila ponašanja , kao i mentalno zdravlje, visok krvni pritisak i dijabetes.
„Naši rezultati su pokazali posebnu prednost za pojedince sa stabilno višim socio-ekonomskim statusom tokom života, koji često imaju bolji pristup kvalitetnom obrazovanju i resursima koji mogu pozitivno uticati na kognitivni razvoj i pružiti mogućnosti za intelektualnu stimulaciju.
„Nasuprot tome, nepovoljna iskustva iz detinjstva povezana sa nižim socio-ekonomskim statusom često su povezana sa ograničenim pristupom resursima ili obrazovnim mogućnostima i mogu imati trajne efekte na kognitivne funkcije, što dovodi do blagog kognitivnog oštećenja, kao što smo videli u ovoj studiji.
„Dok smo se u našoj studiji prilagodili nivou obrazovanja i zdravstvenom ponašanju, detalji o zdravstvenom ponašanju su uhvaćeni samo u jednom trenutku, i verovatno je da ovi faktori ipak čine neki deo asocijacija koje smo primetili.
„Socioekonomski status može uticati na zdravstveno ponašanje kao što su pušenje, ishrana i fizička aktivnost, što zauzvrat može doprineti kardiovaskularnim i metaboličkim stanjima koja su faktori rizika za kognitivno oštećenje u negativnoj spirali.
„Razumevanje ovih mehanizama životnog toka pomaže da se istakne važnost rešavanja društvenih determinanti zdravlja i promovisanja politika koje imaju za cilj smanjenje nejednakosti u zdravlju.“
