Svet treba da bolje upravlja svojim resursima slatke vode, ali nove tehnologije koje se promovišu kao rešenja mogu dovesti do „ozbiljnih problema“ ako se ne kontrolišu, upozorava se u izveštaju UN u petak.
Otprilike polovina stanovništva planete suočava se sa ozbiljnom nestašicom vode, a suše povezane sa klimatskim promenama pogodile su više od 1,4 milijarde ljudi između 2002. i 2021. godine, navodi se u izveštaju kulturne agencije UN UNESKO.
Od 2022. godine, više od 2 milijarde ljudi nije imalo pristup vodi za piće bezbedno upravljanoj, dok 3,5 milijardi ljudi nije imalo pristup pristojnim toaletima, dodaje se.
Povrh toga, farmaceutski proizvodi, hormoni i industrijske hemikalije prodiru u svetske reke.
Izveštaj pod nazivom „Voda za prosperitet i mir“ poziva na više obrazovanja o vodi, prikupljanje podataka i ulaganja u rešavanje krize.
Takođe je naglašena ograničenja novih kompjuterskih rešenja.
„Dostupan je niz tehnologija za poboljšanje vodosnabdevanja, efikasnosti korišćenja vode i kvaliteta i proširenja“ sanitarnih usluga, navodi se u saopštenju.
Ali „nekoliko tehnologija u brzom nastajanju je veoma intenzivno za vodu i, ako se ne kontroliše, može dovesti do ozbiljnih problema u bliskoj budućnosti“.
Veštačka inteligencija (AI) je imala „potencijal da unapredi upravljanje (rečnim) slivovima, reagovanje u vanrednim situacijama i rad i održavanje postrojenja za vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda“, navodi se u izveštaju.
Ali „AI i srodne tehnologije zahtevaju velike količine vode za sisteme za hlađenje računara, pored (često vodeno-intenzivne) energije potrebne za napajanje opreme.“
Pogrešna rešenja
Dok se predviđa da će klimatske promene intenzivirati obrasce rekordnih padavina i suše u narednim godinama, rešenja za rešavanje tog problema takođe su koristila previše vode, dodaje se.
Jedna takva tehnika, nazvana hvatanje i skladištenje ugljenika, izvlači CO 2 iz izduvnih gasova elektrana na fosilna goriva i teške industrije kao što su fabrike čelika i cementa u pokušaju da smanji zagađenje ugljenikom koji greje planetu.
Ali „sistemi za hvatanje i skladištenje ugljenika… su izuzetno energetski i vodo intenzivni“, navodi se u izveštaju.
Proizvodnja energije čini između 10 i 15 odsto globalnog povlačenja vode, kako za ekstrakciju fosilnih goriva, tako i za hlađenje termo i nuklearnih elektrana, navodi se u saopštenju.
Dok su sistemi za energiju vetra, sunca i geotermalne energije efikasniji za vodu, i dalje su im potrebne litijumske baterije za skladištenje energije.
Ipak, vađenje litijuma i drugih kritičnih minerala za solarne panele „obično je veoma intenzivno za vodu, sa značajnim rizicima po kvalitet vode“, posebno podzemnih voda, ekosistema i lokalnog stanovništva, navodi se u izveštaju.
