Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da glasa o rezoluciji koju su sponzorisale Sjedinjene Američke Države u kojoj se navodi da je „neposredan i održiv prekid vatre“ u ratu između Izraela i Hamasa u Gazi „imperativ“ da bi se zaštitili civili i omogućilo humanitarna pomoć koja će biti dostavljena za više od 2 miliona gladnih Palestinaca.
Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild rekla je da je optimista da će novi, stroži nacrt rezolucije u petak odobriti 15-člani savet.
Nacrt koji je stavljen na glasanje „određuje“ — što je naredba saveta — „imperativ trenutnog i trajnog prekida vatre“, bez direktne veze sa oslobađanjem talaca uzetih tokom Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra, koji je bio u prethodnom nacrtu. Ali to bi nedvosmisleno podržalo diplomatske napore „da se obezbedi takav prekid vatre u vezi sa oslobađanjem svih preostalih talaca“.
Zamenik ruskog ambasadora u UN-u Dmitrij Poljanski rekao je da Moskva neće biti zadovoljna „ničim što ne zahteva momentalni prekid vatre“, rekavši da je to ono za šta se državni sekretar SAD Entoni Blinken zalaže i što „svi“ žele. Doveo je u pitanje formulaciju nacrta, pitajući: „Šta je imperativ? Imam imperativ da vam dam 100 dolara, ali … to je samo imperativ, a ne 100 dolara.”
„Dakle, mislim da se neko zeza (sa) međunarodnom zajednicom“, rekao je ruski izaslanik.
Savet bezbednosti je već usvojio dve rezolucije o pogoršanju humanitarne situacije u Gazi, ali nijedna nije pozivala na prekid vatre.
Rusija i Kina su krajem oktobra stavile veto na rezoluciju koju su sponzorisale SAD i koja poziva na pauze u borbama za isporuku pomoći, zaštitu civila i zaustavljanje naoružavanja Hamasa. Rekli su da to ne odražava globalne pozive na prekid vatre.
SAD, najbliži saveznik Izraela, stavile su veto na tri rezolucije kojima se zahteva prekid vatre, najnovija mera koju podržavaju Arapi, koju je 20. februara podržalo 13 članova saveta uz jedan uzdržan.
Dan ranije, SAD su objavile suparničku rezoluciju, koja je prošla kroz velike promene tokom pregovora pre glasanja u petak. U početku bi podržao privremeni prekid vatre povezan sa oslobađanjem svih talaca, a prethodni nacrt bi podržao međunarodne napore za prekid vatre kao deo sporazuma o taocima.
Glasanje će se održati dok je Blinken, najviši američki diplomata, u svojoj šestoj hitnoj misiji na Bliskom istoku od rata između Izraela i Hamasa, razgovarajući o sporazumu o prekidu vatre i oslobađanju talaca, kao i o posleratnim scenarijima.
Nejt Evans, portparol Misije SAD pri Ujedinjenim nacijama koji je najavio glasanje u petak ujutro, rekao je: „Ova rezolucija je prilika da Savet govori jednim glasom da podrži diplomatiju koja se dešava na terenu i izvrši pritisak na Hamas da prihvati dogovor na stolu.”
U međuvremenu, 10 izabranih članova Saveta bezbednosti sastavljaju sopstvenu rezoluciju, koja bi zahtevala hitan humanitarni prekid vatre za muslimanski sveti mesec Ramazan koji je počeo 10. marta kako bi ga „sve strane poštovale, što bi dovelo do trajnog održivog prekida – vatra.”
Takođe zahteva „trenutno i bezuslovno oslobađanje svih talaca“ i naglašava hitnu potrebu da se zaštite civili i isporuči humanitarna pomoć širom Pojasa Gaze.
Palestinski militanti ubili su oko 1.200 ljudi u iznenadnom napadu 7. oktobra na južni Izrael koji je izazvao rat i oteli još 250 ljudi. Veruje se da Hamas i dalje drži oko 100 ljudi kao taoce, kao i ostatke još 30 drugih.
U Gazi, Ministarstvo zdravlja povećalo je u četvrtak broj poginulih na toj teritoriji na skoro 32.000 Palestinaca. Ne pravi razliku između civila i boraca u svom broju, ali kaže da žene i deca čine dve trećine mrtvih.
Autoritet međunarodne zajednice za utvrđivanje ozbiljnosti krize gladi upozorio je ove nedelje da je „glad neizbežna“ u severnoj Gazi, gde 70 odsto ljudi doživljava katastrofalnu glad. U izveštaju inicijative Integrated Food Securiti Phase Classification, ili IPC, upozorava se da bi eskalacija rata mogla gurnuti polovinu ukupnog stanovništva Gaze na ivicu gladi.
Američki nacrt bi izrazio „duboku zabrinutost zbog opasnosti od gladi i epidemija izazvanih sukobom sa kojima se trenutno suočava civilno stanovništvo u Gazi, kao i zbog broja pothranjenih ljudi, kao i zbog toga što je glad u Gazi dostigla katastrofalne nivoe“.
U njemu bi se naglasila „hitna potreba da se proširi tok humanitarne pomoći civilima u čitavom pojasu Gaze“ i uklonile sve prepreke za dobijanje pomoći civilima „u velikim razmerama“.
Nacrt je u četvrtak uveče stavljen u „plavo“, što je konačna forma potrebna za glasanje.
Posle zatvorenih konsultacija veća o Gazi u četvrtak kasno, francuski ambasador u UN Nikolas de Rivijer rekao je novinarima: „Postoji želja da se preduzme akcija, niko ne želi da odugovlači, tako da se nadamo da će odluka biti doneta do sutra (petak) uveče.
„Postoje dve opcije: ili će se usvojiti američki tekst i onda ćemo preći na sledeću fazu ovog upravljanja krizom“, rekao je, „ili tekst ne bude usvojen i onda će nacrt izabranih članova doći na sto i staviti na glasanje, i nadam se da će biti usvojen.”
Izrael se suočava sa sve većim pritiskom čak i od svojih najbližih saveznika da pojednostavi ulazak pomoći u pojas Gaze i da otvori više kopnenih prelaza i dođe do sporazuma o prekidu vatre. Ali premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će premestiti vojnu ofanzivu na južni grad Rafah, gde je oko 1,3 miliona raseljenih Palestinaca potražilo sigurnost. Netanjahu kaže da je to uporište Hamasa.
Konačni američki nacrt eliminisao je jezik u početnom nacrtu koji je rekao da izraelska ofanziva u Rafi „ne bi trebalo da se nastavi u trenutnim okolnostima“. Umesto toga, u uvodnom paragrafu, savet bi naglasio svoju zabrinutost da bi kopnena ofanziva na Rafu „rezultovala dodatnom štetom po civile i njihovo dalje raseljavanje, potencijalno u susedne zemlje, i da bi imala ozbiljne implikacije po regionalni mir i bezbednost“.
Po prvi put u rezoluciji UN-a, američki nacrt bi osudio „sve terorističke akte, uključujući napade predvođene Hamasom 7. oktobra 2023, kao i njegovo uzimanje i ubijanje talaca, ubistva civila i seksualno nasilje , uključujući silovanje.”
