Od početka epidemije ptičjeg gripa 2020. godine, milioni ptica, kako divljih tako i domaćih, stradali su od ovog virusa. Situacija postaje posebno zabrinjavajuća zbog smrti velikog broja foka i morskih lavova u različitim delovima sveta, uključujući SAD, Čile, Peru i Argentinu. Virus se prenosi preko kontakta sa zaraženim pticama, što izaziva visoku smrtnost kod ovih morskih sisavaca.
Naučnici su zabrinuti zbog širenja virusa među divljim životinjama, budući da se virus nekontrolisano širi i može imati razorne posledice po ekosisteme. Smrt foka i morskih lavova narušava ravnotežu u okeanskim ekosistemima, s obzirom na to da ovi morski sisavci igraju ključnu ulogu kao predatori u lancu ishrane.
Postoji zabrinutost da bi virus mogao preći na ugroženije vrste, što bi imalo ozbiljne posledice po očuvanje biološke raznolikosti. Neki stručnjaci smatraju da bi klimatske promene, uključujući zagrevanje okeana, mogle doprineti širenju virusa, oslabivši imunitet morskih sisavaca i čineći ih podložnijim bolestima.
Vakcinacija ptica može pomoći u smanjenju širenja virusa, ali su potrebne dalje mere opreza, uključujući izbegavanje kontakta sa potencijalno zaraženim divljim životinjama. Čak i foke u akvarijumima nisu potpuno bezbedne od ptičjeg gripa, pa su preduzete stroge sanitarne mere kako bi se sprečilo širenje virusa.
Mutacije virusa ptičjeg gripa predstavljaju dodatni izazov, a potrebno je dalje istraživanje kako bi se razumela kompleksnost ove epidemije i njene posledice po životinjske populacije i ekosisteme. Očuvanje morskih sisavaca i njihovih ekosistema važno je za dugoročnu stabilnost morskih ekosistema širom sveta.
