Danski AI algoritam ima za cilj da predvidi život i smrt

Danski AI algoritam ima za cilj da predvidi život i smrt

Istraživači u Danskoj koriste veštačku inteligenciju i podatke miliona ljudi kako bi pomogli u predviđanju faza života pojedinca sve do kraja, nadajući se da će podići svest o moći tehnologije i njenim opasnostima.

Daleko od morbidnih fascinacija, kreatori life2vec-a žele da istraže obrasce i odnose koje takozvani programi dubokog učenja mogu otkriti da bi predvideli širok spektar zdravstvenih ili društvenih „životnih događaja“.

„To je veoma opšti okvir za predviđanje ljudskih života. Može da predvidi bilo šta tamo gde imate podatke o obuci“, Sune Leman, profesor na Tehničkom univerzitetu Danske (DTU) i jedan od autora studije nedavno objavljene u časopisu Nature Computational Science, rekao je AFP-u.

Za Lemanna, mogućnosti su beskrajne.

„Mogao bi da predvidi zdravstvene ishode. Dakle, mogao bi da predvidi plodnost ili gojaznost, ili biste možda mogli da predvidite ko će dobiti rak ili ko neće dobiti rak. Ali takođe može predvideti da li ćete zaraditi mnogo novca“, rekao je.

Algoritam koristi sličan proces kao i ChatGPT, ali umesto toga analizira varijable koje utiču na život kao što su rođenje, obrazovanje, socijalna davanja ili čak raspored rada.

Tim pokušava da prilagodi inovacije koje su omogućile algoritmima za obradu jezika da „ispitaju evoluciju i predvidljivost ljudskih života na osnovu detaljnih sekvenci događaja“.

„Iz jedne perspektive, životi su jednostavno nizovi događaja: ljudi se rađaju, posećuju pedijatra, polaze u školu, presele se na novu lokaciju, venčaju se i tako dalje“, rekao je Leman.

Ipak, otkrivanje programa je brzo izazvalo tvrdnje o novom „kalkulatoru smrti“, pri čemu su neke lažne veb lokacije obmanjivale ljude ponudama da koriste AI program za predviđanje očekivanog životnog veka — često u zamenu za podnošenje ličnih podataka.

Istraživači insistiraju da je softver privatan i za sada nedostupan na internetu ili široj istraživačkoj zajednici.

Osnova za model life2vec su anonimni podaci od oko šest miliona Danaca, koje je prikupila zvanična agencija za statistiku Danske.

Analizom redosleda događaja moguće je predvideti ishod života do poslednjeg daha.

Kada je u pitanju predviđanje smrti, algoritam je ispravan u 78 odsto slučajeva; kada je u pitanju predviđanje da li će se osoba preseliti u drugi grad ili državu, to je tačno u 73 odsto slučajeva.

„Gledamo ranu smrtnost. Dakle, uzimamo veoma mladu kohortu između 35 i 65 godina. Zatim pokušavamo da predvidimo, na osnovu osmogodišnjeg perioda od 2008. do 2016., da li će osoba umreti u sledeće četiri godine“, rekao je Leman. .

„Model to može da uradi zaista dobro, bolje od bilo kog drugog algoritma koji smo mogli da pronađemo“, rekao je on.

Prema istraživačima, fokusiranje na ovu starosnu grupu – gde su smrtni slučajevi obično mali i udaljeni – omogućava im da provere pouzdanost algoritma.

Međutim, alat još nije spreman za upotrebu van istraživačkog okruženja.

„Za sada, to je istraživački projekat gde istražujemo šta je moguće, a šta nije moguće“, rekao je Leman.

On i njegove kolege takođe žele da istraže dugoročne rezultate, kao i uticaj društvenih veza na život i zdravlje.

Za istraživače, projekat predstavlja naučnu protivtežu velikim ulaganjima velikih tehnoloških kompanija u algoritme veštačke inteligencije.

„Oni takođe mogu da prave ovakve modele, ali ih ne objavljuju. Ne govore o njima“, rekao je Leman.

„Samo ih grade da bi vam, nadamo se za sada, prodali više reklama ili prodali više reklama i prodali vam više proizvoda.

Rekao je da je „važno imati otvoren i javni kontrapunkt da bismo počeli da razumemo šta se uopšte može dogoditi sa ovakvim podacima“.

Pernille Tranberg, danska stručnjakinja za etiku podataka, rekla je za AFP da je to posebno tačno jer su slične algoritme već koristile kompanije kao što su osiguravajuća društva.

„Verovatno su vas stavili u grupe i rekli: ‘Dobro, imate hroničnu bolest, rizik je ovo i ovo’, rekao je Tranberg.

„To se može iskoristiti protiv nas da nas diskriminiše tako da ćete morati da plaćate veću premiju osiguranja, ili ne možete da dobijete kredit od banke, ili ne možete da dobijete javnu zdravstvenu zaštitu jer ćete umreti. u svakom slučaju“, rekla je ona.

Kada je reč o predviđanju naše sopstvene propasti, neki programeri su već pokušali da takve algoritme učine komercijalnim.

„Na vebu već vidimo satove predviđanja, koji pokazuju koliko ćemo ostariti“, rekao je Tranberg. „Neke od njih nisu nimalo pouzdane.“