Promovisanje nuklearne energije je dugo bilo tabu u Briselu, ali međunarodni samit visokog profila u četvrtak će poslati glasnu i jasnu poruku da se atomska energija — koju njeni šampioni sada proglašavaju kao ključ za borbu protiv klimatskih promena — vratila.
Prošli su dani kada je antinuklearni stav Berlina davao ton: u poslednje dve godine atomski pionir Francuska bila je odlučujuća u kreiranju prijateljskije regulative i vraćanju nuklearne energije na dnevni red EU.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koja organizuje ovonedeljni sastanak u Briselu, vodeći je zagovornik nuklearne energije kao „čistog i pouzdanog izvora energije“.
„Svetu je potrebno mnogo više toga“, kaže Grosi, koji vidi „rastuće shvatanje da je nuklearna energija neizostavan deo rešenja za neke od najhitnijih globalnih izazova našeg vremena“.
Prvi samit IAEA održan radi promocije nuklearne energije okuplja predstavnike oko 50 zemalja – iz EU, ali i Sjedinjenih Država i Kine – i 25 lidera, uključujući Francuza Emanuela Makrona.
„U protekle četiri godine sejali smo seme—počelo je da raste, a sada beremo žetvu“, rekao je poslanik EU Kristof Grudler, iz Makronove centrističke partije Obnovi Evropa.
Još 2021. godine, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dospela je na naslovne strane tvrdeći da je EU potrebna nuklearna energija kao „stabilan izvor“ energije — a Brisel je to označio na svojoj listi „održivih“ investicija.
Početkom 2023. Francuska je predvodila pokretanje „nuklearnog saveza“ od desetak članica EU, uključujući Poljsku, Bugarsku, Finsku i Holandiju, u cilju odmeravanja politike.
Uz zapažene uspehe do sada: prošlog juna, Pariz je obezbedio promenu pravila EU o obnovljivoj energiji kako bi priznao nuklearnu energiju kao način za proizvodnju vodonika sa niskim sadržajem ugljenika.
U decembru su države EU i zakonodavci postigli dogovor o javnoj pomoći za ulaganja u postojeće nuklearne elektrane, a zatim u februaru o uključivanju nuklearne energije u zakon o smanjenju birokratije za tehnologije „neto nulte“ emisije.
Konačno, Brisel je uključio nuklearnu energiju u svoju mapu puta za postizanje svojih klimatskih ciljeva do 2040. godine, a u februaru je pokrenuo industrijsku alijansu za ubrzanje razvoja malih modularnih reaktora (SMR).
Sa 100 reaktora koji su trenutno u funkciji u 12 zemalja, nuklearna energija čini oko četvrtinu električne energije proizvedene u EU i skoro polovinu njene energije bez ugljenika.
Oko 60 reaktora je u različitim fazama planiranja ili izgradnje, od kojih jedna trećina u Poljskoj.
Masimo Gariba, zamenik generalnog direktora u energetskom odeljenju Evropske komisije, rekao je na konferenciji u ponedeljak da je video „promenu stava“ među članicama EU u poslednjih 18 meseci.
„Postali su mnogo otvoreniji“, rekao je on, „ali takođe su radili zajedno na pokušaju da postave dnevni red“.
Nuklearna alijansa predvođena Francuskom kaže da „zamah sada mora biti pretvoren u sveobuhvatan i omogućavajući evropski okvir za nuklearni razvoj“—uključujući njegovo finansiranje.
Njeni članovi žele da nuklearni i obnovljivi izvori energije budu stavljeni na stroge jednake osnove bez „diskriminacije“ u cilju bloka da postane ugljenično neutralan do 2050. godine.
Alijansa želi da se ta jednakost odnosi na finansiranje Evropske investicione banke, na instrument finansiranja „Banke vodonika“ koji je uspostavljen da podstakne održivi vodonik, kao i na sve revizije pravila EU o obnovljivim izvorima energije.
Uprkos popustljivijem stavu EU, debata o nuklearnim i obnovljivim izvorima energije i dalje podstiče sukob između Pariza i Brisela: Francuska nije uspela da ispuni ciljeve koje je postavila EU u pogledu obnovljivih izvora energije 2020. godine, ali odbija da se popravi — tvrdeći da je njen ugljični otisak dovoljno nizak zahvaljujući nuklearnom.
„Francuska neće plaćati kazne“, upozorio je ovog meseca njen ministar ekonomije Bruno Le Mer. „Ovi ciljevi da imamo ovoliko vetroturbina, toliko solarnih panela – to je Evropa koju više ne želimo.
Slično, kada je u pitanju nova francuska energetska strategija koja ne uključuje ciljeve za obnovljive izvore energije: Brisel želi da postavi ciljeve do juna, sa najmanje 44 odsto obnovljivih izvora energije do 2030. godine, u odnosu na 20 odsto sada.
Stav Francuske je anatema za mnoge aktiviste za zaštitu životne sredine—i za zemlje EU poput Španije, Austrije, Nemačke i Luksemburga koje zajedno čine savez „Prijatelja obnovljivih izvora energije“ unutar bloka.
„Nikada nismo razmišljali o mešanju ili razmeni obnovljivih i nuklearnih izvora“, rekla je španska ministarka energije i klime Tereza Ribera u decembru.
Sven Giegold, nemački državni sekretar za ekonomiju, rekao je da obećanje nuklearne energije ostaje uglavnom „teorijsko” sa mnogim projektima u fazi planiranja – umesto toga za „konkurentne” obnovljive izvore energije.
Odbacujući taj argument, centrista Grudler je rekao da će SMR biti realnost do 2035. godine, a nova generacija EPR reaktora do 2040. godine.
„To je još daleko, ali sada treba da napravimo okvir i planove finansiranja“, rekao je on.