Populacija orka koja visi daleko od obale Kalifornije razvila je najbolje metode za lov na svoj plen u otvorenim vodama.
Uz ishranu koja se skoro u potpunosti sastoji od morskih sisara, orke moraju da maksimiziraju svoj lovni uspeh kako bi se uverile da se svi nahrane.
Bliže obali gde se vrste kojima se orke hrane mogu lako saterati i uhvatiti, konkurencija može biti žestoka. Odlazak dalje na more može pružiti više hrane za one koji znaju kako da je ulove.
Orke koje čine prolaznu populaciju severoistočnog Pacifika su shvatile da foke i mlade kitove mogu da se uhvate mešavinom lukavstva i grube sile. Oni nabijaju svoj plen, ili ga udaraju u vazduh svojim repovima, pre nego što se smeste za gozbu.
„Subpopulacija prolaznih kitova ubica koje smo primetili u zalivu Monterej uglavnom je ostajala u otvorenim, dubokim vodama i prvenstveno se hranila sezonski dostupnim kalifornijskim morskim lavovima, teladima sivih kitova i severnim fokama slonova“, piše tim koji je predvodio morski biolog Džoš Mekins iz Univerzitet Britanske Kolumbije u Kanadi.
„Izložili su specijalizovane tehnike lova koje se razlikuju od onih koje se koriste za hvatanje morskih sisara u plitkim vodama blizu obale koje su povezane sa grebenima, stenovitim izdancima i ostrvcima.
Širom sveta, orke spadaju u podgrupe koje su genetski i kulturološki različite jedna od druge, poznate kao ekotipovi. U severoistočnom Tihom okeanu mogu se naći tri ekotipa – stalna, prolazna i priobalna populacija.
Ove grupe imaju svoje načine življenja orka; iako se mogu videti u istoj opštoj blizini, oni su genetski različiti, imaju različite fizičke karakteristike, gone različite vrste plena i ne stupaju u interakciju niti se međusobno ukrštaju. Čak imaju i svoje jezike orka.
Prolazne orke su specijalizovane za morske sisare – foke i druge kitove, kao što su delfini i kitovi. Pošto ljudi žive na kopnu, možemo da vidimo kako prolazne orke prilično lako love duž obale, a njihove tehnike su prilično dobro dokumentovane.
Krajem 1980-ih, naučnici su primetili na moru Kanade da se neki članovi prolazne populacije mogu naći dalje u moru gde tehnike lova na unutrašnjoj obali ne bi nužno funkcionisale. Želeli su da znaju kako ovi spoljni obalni prolaznici idu u obezbeđivanje obroka.
Njihov rad se sastojao od sprovođenja analize svih informacija do kojih su mogli doći – istraživanja morskih sisara između 2006. i 2018. i ture za posmatranje kitova između 2014. i 2021. – sastavljenih u dugoročnu bazu podataka o susretima orka.
Između 2006. i 2021. dokumentovani su susreti sa prolaznom populacijom orka na spoljnoj obali. Njihovo ponašanje i veličina grupa su varirali sezonski, sa najvećim ukupnim susretima zabeleženim u proleće, kada sivi kitovi migriraju na sever iz svojih laguna za teljenje oko obale Meksika.
Viđeni su u otvorenim vodama kako love morske lavove, severne morske slonove, delfine i morske pliskavice, i telad sivih kitova.
Da bi lovili morske lavove, više orka je okružilo životinju plen, naizmenično jureći unutra i zabijajući je ili udarajući glavom ili repom. Takođe bi bacili morskog lava u vazduh. Kada bi morski lav bio mrtav, grupa bi se podelila i pojela životinju ili je nosila neko vreme. Za foke slonove, tehnika je malo varirala, tako da su orke okružile životinju, udarale je repom, a zatim je hvatale za peraja da bi je protresle.
Lov na telad sivih kitova često su pokretale i vodile odrasle ženke orke. Grupa bi jurila majku sivog kita i tele sve dok se tele ne bi umorilo. Zatim su orke radile na tome da odvoje tele, došle su između njega i majke i uhvatile se za tele kako bi ga odvukle. Lov bi postao prilično brutalan, sa orkama koje bi nabijale i grizle tele, i skočile na vrh njegove rupe da bi ga udavile.
Za delfine, lov je bio veoma koordinisan, a orke su pratile veliku jatu delfina kako bi odvojile pojedince. Kada bi delfin bio ranjiv, orke bi ga zabile odozdo da bi ga bacile u vazduh, ili bi ga zgrabile i vukle pod vodu, sve dok ne bi mrtav. Slične tehnike su korišćene za lov na pliskavice.
Ovi nalazi, kažu istraživači, pomažu nam da bolje razumemo složenost ekosistema severnog Pacifika i kako se orke uklapaju u različite mreže hrane. Takođe nam daje kontekst za tumačenje populacija i ponašanja vrsta plena orka koje se tamo mogu naći.
„Prolazni kitovi ubice proučavani su prvenstveno u priobalnim plitkim staništima, a trenutno se malo zna o njihovom ponašanju u priobalnim i dubokim pelagičkim sistemima“, kažu oni.
„Ova studija naglašava složeno ponašanje u potrazi za hranom i ekologiju prolaznih pojava i kako se ponašaju kao predatori u produktivnim sistemima dubokih podmorskih kanjona i kako je njihovo ponašanje povezano sa višestrukim populacijama plena morskih sisara u severnom Tihom okeanu.“
Istraživanje je objavljeno u PLOS ONE.
