Prolećna ravnodnevica se brzo približava, 20. marta, ali promena godišnjih doba izaziva pustoš sa divljim životinjama i usevima u Velikoj Britaniji. Ovo dolazi nakon što su Engleska i Vels imali najtopliji februar u istoriji, prema Met Office.
Naučnici sa Univerziteta Vorvik objašnjavaju kako meseci neuobičajeno vlažnog i toplog vremena utiču na obrasce hibernacije životinja i divljih životinja, cvetanje pupoljaka, cene hrane i još mnogo toga.
Neobična klima je čak imala iznenađujući uticaj na proizvodnju grožđa u Velikoj Britaniji – što znači da bi britanski šampanjac, koji je već u proizvodnji, uskoro mogao biti žestok rival francuskom proizvodnom tržištu. Francuski proizvođači šampanjca su takođe teško pogođeni klimatskim promenama, koje izazivaju mnoge probleme u proizvodnji useva; neki stručnjaci smatraju da će britanska klima biti prikladnija od klime u oblastima gde se šampanjac obično proizvodi u Francuskoj.
Profesorka Rouzmeri Kolier, stručnjak za useve na Univerzitetu Varvick, rekla je: „Prema Met Office, proleće u meteorološkom kalendaru je sezona koja počinje u martu i završava se u maju. Astronomski, proleće obično počinje na dan proleća (ili prolećna) ravnodnevica, koja pada oko 20. marta na severnoj hemisferi.“
Ove godine, Velika Britanija ulazi u prvi dan astronomskog proleća nakon neviđeno tople zime. Prema privremenim statističkim podacima Met Office-a, Engleska i Vels su imali najtopliji februar u istoriji, a takođe je bio i vlažniji mesec od prosečnog, a jug Engleske je imao najvlažniji februar od 1836. godine kada su počeli tačni zapisi.
„Iako nemamo tačnu predstavu o vremenu koje će doneti ovo proleće, mnogi prirodni događaji koji se dešavaju ove sezone su pod uticajem vremenskih uslova u prethodnim mesecima“, objasnio je profesor Kolijer. „Ovo uključuje prvo cvetanje biljaka kao što su narcisi i kada određene vrste drveća proizvode novo lišće.“
Posmatranja pokazuju jasan trend zagrevanja za prosečnu zimsku temperaturu u Velikoj Britaniji, a očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti zbog klimatskih promena izazvanih ljudima. Profesorka Kolier je rekla: „Prema Met Office-u, deset najtoplijih zima u Velikoj Britaniji uključuje 2024, 2022, 2020, 2016 i 2014. To ne znači da Velika Britanija više neće imati hladne periode, već hladne periode predviđa se da će postati ređe i manje ozbiljne.“
„Iako zapažanja padavina pokazuju veliku varijabilnost, ona je generalno postala vlažnija, posebno tokom zime. Klimatske projekcije Met Officea pokazuju da će, u proseku, zime i dalje biti vlažnije, a leta suva, iako će prirodna varijabilnost značiti da ćemo nastaviti da vidimo pojedinačne godine koji ne prate ovaj trend.“
Životinje koje su bile hibernirane tokom zime možda su bile pogođene ranijim toplim prolećem. Ovo uključuje životinje kao što su ježevi, puhovi i neki vodozemci, koji mogu postati aktivni ranije tokom toplog proleća. Ovo može postati teško za njih ako se uslovi kasnije pogoršaju ili ako im nedostaje hrane.
„Kada su januar i februar topliji od proseka, niz vrsta će se razvijati brže nego u prosečnoj godini“, rekao je profesorka Kolijer.
„Ovo je navelo JNCC da izračuna prolećni indeks na osnovu godišnjeg prosečnog datuma posmatranja četiri biološka događaja: prvo cvetanje gloga (Crataegus monogina), prvo cvetanje divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), prvi zabeležen let leptira sa narandžastim vrhom (Anthocharis cardamines), i prvo viđenje laste (Hirundo rustica).“
„Indeks proleća za UK ima veliku varijabilnost iz godine u godinu, ali od 1998. biološki događaji u proleće su se dešavali oko 8,7 dana pre prosečnih datuma u periodu od 1891. do 1947. godine.“
Poljoprivrednici će morati da se prilagode klimatskim promenama, utičući i na ono što uzgajaju i na način na koji upravljaju svojom zemljom. Napori da se uzgajaju usevi koji su otporniji na buduće uslove takođe treba da se povećaju.
Profesorka Kolijer je rekla: „Posevi koji su posejani u jesen verovatno će se brže razvijati kao rezultat toplih zimskih uslova. Međutim, tople zime nisu dobra stvar za prinos useva u nekim slučajevima; na primer, određena voćka i drveće grmlju je potreban period hladnoće da bi se maksimiziralo zametanje plodova.“
„U ovom trenutku veliki problem je što je zemlja veoma vlažna i u nekim slučajevima poplavljena, tako da ne mogu da se poseju novi usevi. Osim toga, neki usevi koji su posejani 2023. godine su stradali od vlažnih uslova, a biće potrebni novi usevi. biti posejani, povećavajući troškove“.
„Istočna Anglija, gde se uzgajaju mnogi usevi u Velikoj Britaniji, imala je i najtopliji i najvlažniji februar u istoriji.
Profesor David Čandler, Škola prirodnih nauka Univerziteta u Vorviku, dodao je: „Nije samo Velika Britanija pogođena. Proizvodnja useva u Španiji—koja je odgovorna za dosta snabdevanja povrtarskim kulturama za severnu Evropu od jeseni, zime, i proleće — na njega teško utiče dugotrajna suša u kombinaciji sa ekstremnim vremenskim prilikama.“
Baštovani takođe treba da se prilagode promenljivim uslovima, što može značiti promenu biljnih vrsta koje uzgajaju. Takođe ih treba ohrabriti da promene svoje baštenske prakse kako bi podržali divlje životinje koje su izložene izazovima klimatskim promenama, pored svih drugih štetnih faktora koji utiču na njihov opstanak.
Kao i kod biljaka, razvoj insekata je uglavnom određen temperaturama, a toplija godišnja doba mogu dovesti do ranije pojave, na primer, nekih leptira i pčela. Ako se pojave rano, možda nema dovoljno izvora hrane za njihovo održavanje, zbog čega organizacije za divlje životinje preporučuju sadnju drveća, žbunja i drugih biljaka koje rano cvetaju kako bi se osiguralo da postoji zaliha nektara.
Profesor Čendler je rekao: „Skoro sve pčele u Velikoj Britaniji drže pčelari – u Velikoj Britaniji je sada ostalo vrlo malo divljih pčela. Toplije zime nisu nužno dobra stvar za pčele – više temperature znače da su one aktivnije u košnici preko zime, pa stoga mogu ranije da smanje zalihe hrane i onda mogu da gladuju ako u rano proleće nema dovoljno cvetnih biljaka za njih.“
„Vlažno vreme je takođe veoma loše za pčele, jer ne lete po kiši – tako da bi pčele koje moraju da izađu rano u proleće da potraže hranu za koloniju i koje su suočene sa puno kišnih dana mogle da se bore.“
Profesorka Kolijer je dodao: „Toplija proleća mogu takođe dovesti do ranije pojave insekata štetočina. Ovo je tema na kojoj radimo u Centru za useve koji se nalazi u Varvick’s Innovation Campusu, Stratford-upon-Avon, i pravimo vremenske prognoze za uzgajivači da predvide kada će broj važnih štetočina povrtarskih kultura biti aktivan“.
