Svake sekunde, Golfska struja potiskuje više od 150 miliona kubnih litara tople vode iz Karipskog mora ka severu. Topla voda teče južno od Islanda u Severno more, gde održava klimu blagom i vlažnom u okolnim zemljama.
Golfska struja okreće se negde severno od Islanda i teče nazad duž istočne obale Grenlanda. Sada voda više nije topla, već se ohladila. Ali hladna voda nije jedino što potok nosi sa sobom.
Sitne životinje i alge koje su apsorbovale toksine, koji se ispuštaju u more iz industrije u SAD i delovima Evrope, nose se potokom. Ovde ih jedu ribe, koje zauzvrat konzumiraju foke i kitovi. I na kraju, ali ne i najmanje važno, foke proždiru polarni medvedi.
Kada lovci na istočnom Grenlandu pucaju i jedu polarne medvede, foke i kitove, oni stoga unose velike količine ovih ekoloških toksina u svoja tela.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Hemosfera.
Prema novom istraživanju, stanovnici Istočnog Grenlanda imaju neke od najviših nivoa ekoloških toksina na svetu. A za neke od supstanci izgleda da je sve gore i gore, objašnjava Eva Bonefeld-Jorgensen, koja je profesorka na Odeljenju za javno zdravlje na Univerzitetu Arhus i jedan od istraživača koji stoje iza studije.
„Dobra vest je da možemo videti da regulacija funkcioniše. Na primer, nivo PCB-a je značajno opao nakon što je postepeno ukinut. S druge strane, u grupi hemikalija PFAS, samo nekoliko od nekoliko hiljada supstanci ima regulisano“, kaže ona.
„Generalno gledano, stanovništvo istočnog Grenlanda ima veću koncentraciju mnogih od ovih supstanci u organizmu nego ljudi na zapadnoj obali Grenlanda i u Danskoj. Kakve tačno zdravstvene efekte imaju toksini, ne znamo tačno, jer stanovništvo na istočnoj obali je toliko mali da to statistički ne možemo zaključiti iz naših podataka“.
Iako Bonefeld-Jorgensen ne može da kaže ništa konkretno o tome kako toksini iz životne sredine utiču na zdravlje stanovnika istočnog Grenlanda, međutim, postoje studije drugih i većih grupa stanovništva gde su neki od efekata poznati, objašnjava ona.
„Pronalazimo visoke koncentracije PFAS-a kod stanovnika Istočnog Grenlanda. Pošto je PFAS zajednički naziv za više od 4.000 različitih supstanci, primorani smo da pogledamo aditivni efekat PFAS supstanci da bismo pronašli uticaj na zdravlje.
„Iz drugih studija, koje su upravo to uradile, znamo da PFAS utiče na rast fetusa kod trudnica. To rezultira manjom porođajnom težinom, a može negativno da utiče na razvoj i zdravlje deteta. Osim toga, znamo da supstance utiču na imuni sistem, između ostalog, kroz vakcinaciju dece. Zato je, naravno, najbolje izbegavati ih što je više moguće.“
Jedan od načina na koji stanovnici Istočnog Grenlanda mogu da izbegnu PFAS i druge toksine iz životne sredine je da jedu manje polarnih medveda, foka i kitova, objašnjava Rune Dietz, profesor na Odseku za ekonauku na Univerzitetu Arhus i koji je takođe bio deo studije. .
„I polarni medvedi i prstenaste foke imaju visok nivo PFAS u sebi. U Skoresbisundu postoji veliki unos ovih vrsta i stoga vidimo da stanovnici grada imaju veći nivo PFAS u svojim telima.
„Južnije u Tasiilaku, oni umesto toga jedu zubate kitove kao što su kitovi piloti, kitovi ubice i belokljuni delfini. Ovde stanovništvo ima manje PFAS, ali veći nivo drugih toksina u njihovim telima.“
U glavnom gradu Grenlanda Nuuku i na zapadnoj obali uopšte, ljudi jedu mnogo više ribe i manje morskih sisara. To znači da generalno imaju niže nivoe toksina iz životne sredine u svojim telima. U stvari, nivoi PFAS su otprilike jednaki populaciji u Danskoj, objašnjava Bonefeld-Jørgensen.
„Kada se uporedi Zapadni Grenland i Danska, nema velike razlike. Trudnice u Arhusu i Nuuku imaju otprilike iste koncentracije PFAS u svom telu. Obe koriste iste potrošačke proizvode, a stanovništvo Nuuka uglavnom jede uvezenu hranu iz Danske i sve manje tradicionalne grenlandske hrane.
„U istočnom Grenlandu je potpuno drugačije. Ovde su nivoi mnogo veći. U Skoresbizundu vidimo preko deset puta veće koncentracije toksina iz životne sredine, a to prvenstveno dolazi od njihove morske ishrane.
Prema Bonefeld-Jorgensenu, Grenlanđani su dobro svesni da su meso polarnih medveda i kitova ispunjeni toksinima. Ali teško je promeniti drevne tradicije.
„U Skorezbizundu imaju tradiciju da jedu polarne medvede. Kada lovac ustreli belog medveda, porodica ima hranu tokom većeg dela zime. Tako da to postaje i ekonomsko pitanje“, kaže ona.
Bolje jesti ribu, irvase i mošusne volove
Većina toksina iz životne sredine koje su istraživači ispitali ne čine nas odmah bolesnim. Umesto toga, oni se polako akumuliraju u ćelijama, a to je doživotna izloženost koje moramo da budemo svesni, objašnjava Bonefeld-Jorgensen.
„Posebno deca i trudnice treba da budu oprezne. U istočnom Grenlandu stanovništvo se približava kritičnom nivou toksina, pa je važno da se nešto preduzme“, kaže ona.
Pošto nije moguće ukloniti toksine iz prirode, jedino što treba uraditi je promena ishrane. I što dalje u morskom lancu ishrane hrana dolazi, to bolje, objašnjava Dietz.
„Toksine apsorbuju mali organizmi. Njih, na primer, jedu male ribe, koje onda svaki put kada jedu dobiju u organizam ubrizgavanje otrova. Na taj način riba dobija veću koncentraciju otrova od mikroorganizma. Ova akumulacija se nastavlja sve uz lanac ishrane. Dakle, polarni medvedi, koji su na samom vrhu, imaju više toksina u sebi“, kaže on.
Riba je tako bolja, iako sadrži i male količine toksina, ali bi još bolje bilo kada bi Istočni Grenlandci promenili ishranu na jagnjetinu, irvase i mošusne volove, koji su skoro bez toksina i koji se nalaze na nekim mestima na Grenlandu, objašnjava Bonefeld-Jorgensen.
„Problem sa nabavkom irvasa ili mošusnih volova na Grenlandu je taj što morate da poznajete nekoga ko ih lovi. Meso ne možete kupiti u supermarketima u većini mesta, jer je potrebna veterinarska kontrola. Zbog toga može biti teško promeniti ishranu. za ljude koji žive izolovani na istočnoj obali“.
Iako su lekari najčešće zabrinuti za žene i decu kada su u pitanju toksini iz životne sredine, novo istraživanje pokazuje da najviše koncentracije imaju muškarci.
To je zbog dve stvari, objašnjava Bonefeld-Jorgensen.
„Mislimo da je to način na koji muškarci u istočnom Grenlandu jedu. Muškarci uglavnom jedu više, a često jedu više mesa polarnog medveda od žena. Osim toga, postoji nešto što bi moglo da ukaže na to da muškarci teže izlučuju neke od ovih supstanci. Na primer, PFAS. Studije na životinjama sugerišu da ženski polni hormon estrogen podstiče izlučivanje, dok ga muški polni hormon testosteron inhibira“, kaže ona.
Žene se takođe oslobađaju nekih toksina iz okoline kada imaju menstruaciju, prenose toksine na fetus ili doje bebu. Međutim, kada su trudne ili doje, dete dobija supstance umesto toga. Zbog toga je važno da se posebno na istočnom Grenlandu sprovode preporuke za promenu ishrane, objašnjava ona.
„Većina Grenlanđana vrlo dobro zna da treba manje da jedu polarne medvede, kitove i foke. Ali to je veliki deo njihove kulture, a ne nešto što se menja iz dana u dan. Potrebno je vreme“, zaključuje ona.
