H. pilori je jedna od najčešćih bakterija koje izazivaju bolesti. Više od polovine svetske populacije ima bakterije u svom telu; i dok je u Kanadi ukupna prevalencija H. pilori između 20% i 30%, neke grupe — uključujući starosedelačke zajednice — imaju veće stope.
Koristeći kanadski izvor svetlosti na Univerzitetu u Saskačevanu (USask), istraživači sa Nacionalnog instituta za naučna istraživanja u Kvebeku (INRS) su po prvi put rešili strukturu proteina koji igra ključnu ulogu u pomaganju H. pilori da se zalepi za sluznicu naš stomak. Njihovo istraživanje otvara put razvoju vakcine protiv infekcije.
Sposobnost H. pilori da se veže za unutrašnjost želuca je ono što mu pomaže da preživi i izazove zdravstvene probleme. Patogen je odgovoran za skoro sve karcinome želuca i peptičke čireve. Otprilike jedan od 10 ljudi koji nose uobičajeni patogen će razviti čir; skoro 3% će dobiti rak želuca.
Profesor Čarls Kalmets, biohemičar u INRS-u, kaže da mogućnost da se vidi struktura proteina HpaA pomaže naučnicima da bolje razumeju „lepljivost” H. pilori i zašto naše telo reaguje izazivanjem određenih imunih ćelija da izazovu upalu. Nalazi njegovog tima objavljeni su u časopisu mBio.
„Istraživanje ove bakterije je način da se pomogne u pronalaženju novih meta za vakcinu ili lek, jer postoji određena zabrinutost zbog rezistencije na antibiotike“, kaže Kalmets. „U budućnosti ćemo morati da imamo još neke alate za lečenje ove infekcije.“
Kalmets kaže da je CLS-ova CMCF linija bila ključna u razumevanju kako protein vezuje receptor na ljudsku ćeliju. „Većina naših studija se oslanja na rešavanje atomske strukture faktora virulencije bakterija. A za ovo nam je potrebna sinhrotronska svetlost“, kaže Kalmets. „Bez CLS-a nismo u mogućnosti da rešimo strukturu HpaA.“
