U fascinantnom poniranju u prošlost, tim istraživača sa Instituta Bojs Tompson (BTI) i USDA otkrio je intrigantne detalje o poreklu i širenju tikve, jedne od najstarijih pripitomljenih useva.
Njihovo istraživanje, nedavno objavljeno u časopisu Novi fitolog, otkriva genetsku diverzifikaciju i istoriju populacije ove biljke tvrde ljuske koju su drevne civilizacije koristile za pravljenje boca, instrumenata i kontejnera više od 10.000 godina.
Tikva, naučno poznata kao Lagenaria siceraria, je biljka duboko isprepletena sa ljudskom civilizacijom. Zamislite biljku koja putuje preko okeana, prilagođava se novom okruženju i postaje glavna u različitim kulturama. To je priča o tikvicama.
Istraživački tim je napravio sveobuhvatnu mapu varijacija genoma tikvice, analizirajući genome 197 vrsta iz celog sveta. Ovaj genetski plan je otkrio uvid u pripitomljavanje biljke u južnoj Africi pre oko 12.000 godina i njeno kasnije širenje na Ameriku i Evroaziju.
„Naše istraživanje ne samo da prikazuje genetsko putovanje tikvice iz boce, već i otvara nove puteve za razumevanje pripitomljavanja i distribucije biljaka“, rekao je Ksuebo Zhao, postdoktorski naučnik na BTI i koautor studije.
Demografske analize koje su izvršili istraživači sugerišu da je nakon svog porekla u Africi, tikva od flašice stigla do Novog sveta preko Atlantika i do Evroazije preko ranih ljudskih farmera u holocenu.
Studija nije samo revolucionarna jer otključava prošlost. Takođe nudi resurs za buduća istraživanja i praktičan alat za poljoprivredu, posebno u eri klimatskih promena.
„Ne samo da sastavljamo priču o biljci; mi unapređujemo naše razumevanje genetike i evolucije biljaka, stičući uvide koji bi mogli da unaprede sigurnost hrane u svetu koji se menja“, rekao je Jingiin Iu, bivši postdoktorski naučnik BTI i prvi autor studija.
Štaviše, istraživanje genomskih regiona povezanih sa otpornošću na bolesti i tolerancijom na stres je posebno uzbudljivo. Predlaže potencijalne puteve za uzgoj otpornijih i produktivnijih sorti tikve i drugih useva.
„Mapa varijacija tikvice i pangenome koje smo kreirali pružaju vredne resurse za buduće funkcionalne studije i uzgoj uz pomoć genomike“, dodao je profesor Zhangjun Fei, glavni autor studije. „Otključavanje prošlosti tikvice može pomoći u oblikovanju njene budućnosti.
Istraživanje naglašava važnost razumevanja našeg poljoprivrednog nasleđa dok gledamo ka razvoju održivih i otpornih sistema ishrane za budućnost.
„Priča o tikvi od flaše svedoči o otpornosti biljke i njenom trajnom značaju za čovečanstvo“, primetio je Fei. „To je priča koja nastavlja da se razvija, a mi tek počinjemo da shvatamo njene pune implikacije.“
