Nova studija sa klinike Mejo otkriva da socijalno izolovani ljudi češće pokazuju znake biološki starijih od svojih godina i da će umrijeti od raznih uzroka. Istraživanje, objavljeno u Journal of the American College of Cardiologi: Advances, sugeriše da socijalna povezanost igra važnu ulogu u ukupnom fizičkom zdravlju i dugovečnosti i da je treba tretirati kao neophodan deo društvenih determinanti zdravlja.
Da bi istražili ulogu društvenog kontakta u biološkom starenju, istraživači su uporedili indeks društvenih mreža i elektrokardiogram (AI-EKG) predviđene starosnim jazom za preko 280.000 odraslih koji su primali ambulantnu negu između juna 2019. i marta 2022. Učesnici koji ispunjavaju uslove su završili upitnik o socijalnim determinantama zdravlja i imao AI-EKG zapise nezavisno od studije u dosijeu u roku od jedne godine.
AI-EKG model razvijen na klinici Mejo korišćen je za procenu biološke starosti, koja je zatim upoređena sa hronološkom starošću. Prethodna istraživanja pokazuju da AI-EKG predviđanje starosti predstavlja biološku starost srca. Pozitivna razlika u godinama ukazuje na ubrzano biološko starenje, dok negativna vrednost ukazuje na sporije biološko starenje.
Istraživači su procenili društvenu izolaciju koristeći Indeks društvenih mreža, koji postavlja šest različitih pitanja sa višestrukim odgovorima u vezi sa ovim oblastima društvene interakcije:
Svaki odgovor na pitanje je dobio ocenu od 0 ili 1, a ukupni rezultati su se kretali od 0 do 4, što predstavlja različite stepene društvene izolacije.
Učesnici sa višim rezultatom Indeksa društvenih mreža — što ukazuje na bolju društvenu mrežu — imali su manju starosnu razliku od AI-EKG-a, i to je važilo za sve polne i starosne grupe. Status društvenih mreža značajno je uticao na rizik od smrtnosti. Tokom dvogodišnjeg perioda praćenja, oko 5% učesnika je umrlo. Oni koji su imali niske rezultate socijalnog indeksa manji ili jednaki 1 imali su najveći rizik od smrti u poređenju sa drugim grupama.
Dok su učesnici bili 86,3% belaca koji nisu latinoamerički, podaci studije ukazuju na postojeće zdravstvene disparitete. Učesnici koji nisu belci imali su veće prosečne razlike u godinama od svojih belih kolega, posebno onih sa nižim rezultatima Indeksa društvenih mreža.
„Ova studija naglašava kritičnu interakciju između društvene izolacije, zdravlja i starenja“, kaže Amir Lerman, MD, kardiolog na klinici Mejo i stariji autor rada. „Društvena izolacija u kombinaciji sa demografskim i medicinskim stanjima čini se značajan faktor rizika za ubrzano starenje. Ali takođe znamo da ljudi mogu da promene svoje ponašanje—imaju više društvenih interakcija, redovno vežbaju, jedu zdravu ishranu, prestanu da puše, dovoljno spavaju , itd. Pravljenje i održavanje ovih promena može mnogo doprineti poboljšanju opšteg zdravlja.“
