Ljudima koji imaju infekciju gripom veća je verovatnoća da će im biti potrebna medicinska nega zbog neuroloških poremećaja u narednih godinu dana nego ljudima koji imaju infekciju COVID-19, prema studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Neurologija od 20. marta 2024. Studija je proučavala ljude koji su bili hospitalizovani sa gripom ili COVID-19. Studija nije posebno razmatrala ishode povezane sa dugotrajnim COVID-om.
„Važno je napomenuti da naša studija nije razmatrala duge rezultate COVID-a, a naši rezultati nisu nužno u suprotnosti sa nalazima drugih istraživanja koja pokazuju povećanje neuroloških simptoma kod ljudi sa dugim COVID-om“, rekao je autor studije i predsedavajući američkog Podkomitet za istraživanje zdravstvenih usluga Akademije za neurologiju Brian C. Callaghan, MD, MS, FAAN, sa Univerziteta Michigan Health u Ann Arboru.
„Iako rezultati nisu bili ono što smo očekivali da ćemo naći, oni su uverljivi jer smo otkrili da hospitalizacija sa COVID-om nije dovela do veće brige o uobičajenim neurološkim stanjima u poređenju sa hospitalizacijom sa gripom.
Za studiju, istraživači su koristili podatke o zdravstvenim tvrdnjama da uporede 77.272 osobe koje su hospitalizovane sa COVID-19 sa istim brojem ljudi koji su hospitalizovani sa gripom. Zatim su pogledali koliko je tih ljudi imalo medicinsku negu u narednoj godini za bilo koji od šest najčešćih neuroloških poremećaja — migrene, epilepsije, moždanog udara, neuropatije, poremećaja kretanja i demencije.
Istraživači su takođe pogledali ljude bez tih stanja na početku studije kako bi videli koliko je razvilo novu dijagnozu za bilo koje od šest stanja tokom sledeće godine.
Ljudima koji su imali infekciju COVID-19 manja je verovatnoća da će u narednoj godini biti potrebna nega zbog uobičajenih neuroloških stanja nego ljudi koji su imali infekciju gripom.
Od onih sa COVID-om, 2,0% je dobilo negu od migrene u poređenju sa 3,2% onih sa gripom, a 1,6% onih sa COVID-om je dobilo negu za epilepsiju u poređenju sa 2,1% onih sa gripom. Za neuropatiju, brojevi su bili 1,9% i 3,6%; poremećaji kretanja bili su 1,5% i 2,5%; moždani udar je bio 2,0% i 2,4%; a demencija je bila 2,0% i 2,3%.
Kada su se istraživači prilagodili drugim faktorima koji bi mogli da utiču na potrebu za negom, kao što su starost, pol i brojna druga zdravstvena stanja, otkrili su da oni sa COVID infekcijom imaju 35% manji rizik da dobiju negu od migrene od ljudi koji su imali gripa. Oni sa COVID-om imali su 22% manji rizik od dobijanja nege za epilepsiju i 44% manji rizik od dobijanja nege za neuropatiju. Takođe su imali 36% manji rizik od dobijanja nege za poremećaje kretanja, 10% manji rizik od moždanog udara i 7% manji rizik od demencije.
Kada su istraživači pogledali ko je razvio nova neurološka stanja u godini nakon infekcije, otkrili su da je 2,8% onih sa COVID-om razvilo jedno od šest neuroloških stanja, u poređenju sa 4,9% onih koji su imali grip.
„Pošto je COVID-19 sada zarazio većinu odraslih u SAD, dobra je vest da se ponaša slično kao i drugi respiratorni virusi u odnosu na ova uobičajena neurološka stanja“, rekao je autor studije Adam de Havenon, MD, MSc, sa Univerziteta Jejl. u Nju Hejvenu, Konektikat, i član je istraživačkog podkomiteta za zdravstvene usluge Američke akademije za neurologiju.
„Postojala je zabrinutost da bi se već ograničeni pristup neurološkoj nezi dodatno smanjio ako bismo imali dramatičan porast neurološke nege nakon infekcije COVID-19.
Ograničenje studije je da platforma podataka koju su istraživači koristili nije nacionalno reprezentativan uzorak, tako da se rezultati ne mogu generalno generalizovati na sve preživele od COVID-19 u Sjedinjenim Državama.
