Objavljena u časopisu Priroda, nova studija je identifikovala ponavljajuće, ‘toksične’ obrasce razgovora ljudi na društvenim medijima, koji su zajednički korisnicima bez obzira na korišćenu platformu, temu diskusije i deceniju u kojoj se razgovor odvijao.
Konkretno, studija sugeriše da su produženi razgovori na društvenim medijima skloniji toksičnosti i polarizaciji kada različita gledišta iz debate dovedu do eskalacije onlajn neslaganja.
Suprotno preovlađujućoj pretpostavci, studija sugeriše da toksične interakcije ne odvraćaju korisnike od angažovanja, već aktivno učestvuju u razgovorima. Takođe sugeriše da toksičnost ne mora nužno da eskalira kako se diskusije razvijaju.
Studiju je vodio Centar za nauku o podacima i složenost za društvo na Odeljenju za računarske nauke Univerziteta Sapienza u Rimu, u saradnji sa Sitijem, Univerzitetom u Londonu, i Institutom za složene sisteme, CNR, Rim.
Sve veća zabrinutost okružuje uticaj platformi društvenih medija na javni diskurs i njihov uticaj na društvenu dinamiku, posebno u kontekstu toksičnosti.
Studija je koristila uporedni pristup na osam platformi društvenih medija kako bi se istražili kritični faktori koji se odnose na postojanost toksičnih interakcija u digitalnim zajednicama. Platforme su uključivale savremenije Fejsbuk, Reddit, Gab i Jutjub, kao i stariji USENET, svetski distribuirani sistem za diskusiju osnovan 1980 — više od jedne decenije pre nego što je svetska mreža postala onlajn široj javnosti. Skup podataka je obuhvatao više od 500 miliona komentara korisnika u periodu od 34 godine.
Analiza studije usvojila je definiciju ‘toksičnosti’ koju daje najsavremeniji softver za klasifikovanje, koji smatra toksičnost kao „nepristojan, nepoštovan ili nerazuman komentar koji će verovatno naterati nekoga da napusti diskusiju“.
Osnovni nalaz studije ukazuje na složenu interakciju između štetnog sadržaja i učešća u onlajn debatama. On sugeriše otpornost korisnika na negativnosti u digitalnom okruženju i trebalo bi da informiše kreatore politike o razumevanju tih okruženja i posledičnom donošenju odluka.
Uprkos evoluciji platformi društvenih medija i promenama društvenih normi tokom tri decenije, nalazi studije predstavljaju značajnu doslednost u dinamici interakcije korisnika zasnovanoj na konstantnoj ljudskoj komponenti.
Profesor Valter Kuattrociocchi, vodeći u Centru za nauku o podacima i složenost za društvo na Odsjeku za kompjuterske nauke Univerziteta Sapienza u Rimu, rekao je: „Ovo istraživanje predstavlja značajan napredak u razumijevanju društvene dinamike na mreži i načina na koji na njih utiču algoritmi, kretanje. izvan fokusa na pojedinačne platforme.Rezultati naglašavaju široke implikacije algoritamskog uticaja na društvene interakcije.
„Studija naglašava ključni značaj nauke o podacima u analizi i tumačenju ljudskog ponašanja na mreži, potvrđujući da je toksično ponašanje duboko ukorenjeni aspekt digitalnih interakcija.
Koautor studije, Andrea Barončeli, profesor nauke o složenosti u Sitiju, Univerzitet u Londonu, voditelj teme ekonomije tokena na Institutu Alan Tjuring, rekao je: „Analiza više platformi je ključna za izolovanje pravih ljudskih obrazaca ponašanja od jednostavnih reakcija na idiosinkratična onlajn okruženja. Pažnja je prečesto usmerena na specifičnu platformu, zaboravljajući ljudsku prirodu. Naša studija je važan korak da promenimo ovaj stav i vratimo pažnju na to ko smo i kako se ponašamo.“
