Studija na više od 3.000 žena srednjih i starijih godina koje žive u Engleskoj pokazala je da su one koje su verovale da su se susrele sa rodnom diskriminacijom češće prijavile pad blagostanja tokom vremena. Ruth Hackett sa King’s College London, UK, i kolege predstavljaju ove nalaze u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE.
Prethodna istraživanja sugerišu da će ljudi koji smatraju da su iskusili rodnu diskriminaciju verovatnije prijaviti lošije mentalno blagostanje. Međutim, većina studija nije ispitivala blagostanje tokom vremena ili su se fokusirala na mlađe žene.
Da bi bolje razumeli ovaj odnos među starijim ženama, Hackett i kolege su analizirali podatke od 3.081 žene upisane u englesku Longitudinal Studi of Aging (ELSA), koja prati veliku grupu ljudi starijih od 50 godina.
U 2010. ili 2011. godini, svaka žena je odgovorila na pitanja o tome koliko često se susreće sa različitim diskriminatornim situacijama – kao što su uznemiravanje ili tretiranje sa manje poštovanja ili ljubaznosti – i da li tu diskriminaciju pripisuju svom polu ili nekoj drugoj osobini, kao što su rasa ili starost. U dva vremena, svaka žena je takođe odgovorila na standardne upitnike za procenu mentalnog blagostanja; jednom 2010. ili 2011. i ponovo 2016. ili 2017. godine.
Oko 9,2 procenta žena je izjavilo da je uočena rodna diskriminacija, najčešće situacije u kojima se prema njima postupalo sa manje poštovanja ili ljubaznosti. Sve u svemu, oni koji su primetili rodnu diskriminaciju su takođe prijavili više simptoma depresije, više usamljenosti i nižeg kvaliteta života i zadovoljstva životom. Između dve vremenske tačke, veća je verovatnoća da će prijaviti pad kvaliteta života i zadovoljstva životom, kao i povećanu usamljenost. Ovi rezultati su bili istiniti nakon što su statistički uračunali druge faktore u vezi sa blagostanjem, kao što su starost, bogatstvo i fizička aktivnost.
Nalazi ukazuju na to da percipirana rodna diskriminacija može biti povezana sa padom mentalnog blagostanja za sredovečne i starije žene, što je navelo istraživače da pozivaju na više napora u rešavanju rodne diskriminacije. Oni takođe primećuju potrebu za daljim istraživanjem kako bi se razjasnili mehanizmi koji pokreću ovu vezu i kako bi se pozabavili ograničenjima njihove studije, kao što je nedostatak ne-belih učesnika.
Autori dodaju: „Otkrili smo da su sredovečne i starije žene koje su primetile seksizam češće bile depresivne i usamljene od žena koje nisu primetile seksizam. Ove žene su takođe prijavile nizak nivo zadovoljstva životom i loš kvalitet života. Studija nalazi su posebno zabrinjavajući jer ukazuju na trajni uticaj diskriminacije na osnovu pola na mentalno zdravlje i dobrobit šest godina kasnije.“
