Donacija matičnih ćelija spasava život obolelom od leukemije. Pet godina kasnije, pacijent razvija hroničnu inflamatornu bolest creva koja se vrlo retko javlja nakon transplantacije. Istraživači sa Univerziteta u Bazelu i Univerzitetske bolnice u Bazelu proučavali su slučaj i pozivaju na opsežnije genetske analize donatora koštane srži.
Kod mnogih oblika raka krvi, transplantacija krvnih matičnih ćelija je jedina šansa za izlečenje. Ova procedura uključuje prvo eliminaciju pacijentovih degenerisanih matičnih ćelija krvi, a zatim ponovo izgradnju njihovog imunološkog sistema pomoću matičnih ćelija donatora.
Kako se novi imuni sistem ne bi okrenuo protiv tela primaoca, niz tkivnih markera mora da se poklopi kod primaoca i donora. Ovaj kriterijum se istražuje kao standard. Sada je istraživački tim predvođen profesorima Petrom Hruzom fon Klarunisom i Majkom Rečerom sa Univerziteta u Bazelu i Univerzitetske bolnice u Bazelu pokazao da bi takođe bilo razumno sprovesti opsežniju genetsku analizu.
Pišući u Journal of Clinical Immunology, tim opisuje slučaj čoveka koji je razvio hroničnu inflamatornu bolest creva (Kronovu bolest) pet godina nakon što je dobio transplantaciju krvnih matičnih ćelija zbog leukemije.
Genetska analiza je otkrila da je mutacija presađena zajedno sa matičnim ćelijama krvi davaoca. Ova mutacija je uticala na rad faktora zvanog TIM-3, ključnog regulatora imunog sistema. Donator je, s druge strane, bio i ostao naizgled dobrog zdravlja.
„Znamo za slučajeve poput ovog gde nosilac mutacije ne razvija nikakve simptome iako se bolest manifestuje kod krvnih srodnika sa istom mutacijom, na primer“, kaže imunolog Majk Rečer. Zašto dolazi do ovih razlika trenutno je predmet intenzivnog istraživanja.
Na primer, istraživači sumnjaju da ozbiljne infekcije ili drugi uticaji okoline, kao što su lekovi koji smanjuju imunitet, mogu da izazovu situaciju u kojoj prethodno neprimećena mutacija utiče na zdravlje osobe.
Genetska promena, koja nije izazvala probleme kod davaoca, očigledno je izazvala disregulaciju imunog sistema u telu primaoca. Ovo je rezultiralo autoimunim odgovorom i, na kraju, razvojem hronične inflamatorne bolesti creva.
Prema Recheru, teško je proceniti koliko ljudi ima mutacije koje utiču na imuni sistem bez znanja. Ukupno se procenjuje da postoji do 4.000 gena koji su relevantni za imuni sistem.
„S obzirom na značajan pad cene sekvenciranja DNK, bilo bi mudro analizirati krvne matične ćelije na poznate mutacije u vezi sa krvlju i imunološkim sistemom pre transplantacije“, kaže Recher. To bi značilo da bi bilo moguće izabrati one bez potencijalno problematične mutacije, ako bi postojalo više kvalifikovanih davalaca u smislu kompatibilnosti tkiva.
