Teo radi radnim danima, vikendima i noćima i nikada se ne žali na bolove u kičmi uprkos tome što iz sata u sat obavlja ono što bi, za običnog radnika na farmi, bio mukotrpan rad proveravajući bolesno cveće na poljima holandskih lala.
Robot u obliku kutije – nazvan po penzionisanom zaposlenom na farmi VAM Penings u blizini holandske obale Severnog mora – je novo visokotehnološko oružje u borbi za iskorenjivanje bolesti sa polja lukovica dok one izbijaju u nemire prolećne boje.
Jednog vetrovitog prolećnog jutra, robot je u utorak šetao duž redova žutih i crvenih „goudstuk“ lala, proveravajući svaku biljku i, kada je potrebno, ubijajući obolele lukovice kako bi sprečio širenje virusa koji lomi lale. Odumrle lukovice se uklanjaju sa zdravih u skladištu za sortiranje nakon berbe.
Virus usporava rast i razvoj biljaka što dovodi do manjih i slabijih cvetova. Takođe slabi i samu lukovicu, što ih na kraju ostavlja nesposobnim da cvetaju.
U sklopu napora za borbu protiv virusa, 45 robota patroliraju poljima lala širom Holandije dok se vreme zagreva i farmeri se približavaju vrhuncu sezone kada njihove lukovice procvetaju u džinovske šarene šare koje privlače turiste iz celog sveta.
U prošlosti, ovo je bio posao koji su obavljali ljudi „spottori bolesti“, rekao je Allan Visser, treća generacija uzgajivača lala koji koristi robota drugu sezonu rasta.
„Mogli biste da kupite i veoma lep sportski automobil“, po ceni robota, rekao je Viser u utorak — njegovi proizvođači kažu da robot košta 185.000 evra (200.000 dolara).
„Ali više volim da imam robota jer sportski auto ne nosi bolesne lale sa našeg terena. Da, skupo je, ali sve je manje ljudi koji zaista mogu da vide bolesne lale“, dodao je on.
Mnogo je sporiji od sportskog automobila, kotrlja se po gusenicama kroz polja brzinom od jednog kilometra na sat (0,6 mph) loveći izdajničke crvene pruge koje se formiraju na listovima zaraženog cveća.
„Ima kamere napred i pravi hiljade slika lala. Zatim će utvrditi da li je lala bolesna ili ne po svom AI modelu“, objasnio je Viser, nazvavši to „preciznom poljoprivredom“.
„Robot je naučio da prepozna ovo i da ga tretira“, dodao je on.
Erik de Jong iz H2L Robotics, kompanije koja proizvodi robote, kaže da im veštačka inteligencija pomaže da identifikuju bolesno cveće, a veoma precizne GPS koordinate im omogućavaju da preciziraju cveće koje treba uništiti.
„Srce mašine je znanje koje stavljamo u AI model. Znanje dolazi od uzgajivača lala. Tako da koristimo znanje uzgajivača lala, kombinujemo ga u AI model“, rekao je on.
Theo van der Voort, koji je dao svoje ime robotu na farmi VAM Pennings, i koji je otišao u penziju nakon 52 godine lova na bolesno cveće, impresioniran je.
„To je fantastično“, rekao je. „Vidi isto koliko i ja.“
