Istraživači sa nemačkog Trias i Pujol istraživačkog instituta (IGTP) i Ahead Therapeutics SL već godinama istražuju tretman zasnovan na nanočesticama tipa liposoma za rešavanje autoimunosti dijabetesa tipa 1. Studija nedavno objavljena u Journal of Autoimmunity ispituje odgovor makrofaga na ovu imunoterapiju, služeći kao preliminarni korak pre kliničkih ispitivanja.
Dijabetes tipa 1 je bolest u kojoj imuni sistem napada sopstvene ćelije tela koje proizvode insulin. To je zbog gubitka imunološke tolerancije, mehanizma koji sprečava telo da napadne samo sebe.
Iako je postignut veliki napredak u razumevanju ovog stanja, primena egzogenog insulina ostaje jedina terapijska opcija. Ovaj tretman čini bolest hroničnom, ali ne može sprečiti dugoročne sekundarne komplikacije.
Nedavne imunoterapije poput teplizumaba uspevaju da odlože početak bolesti, ali nisu lekoviti tretmani. Stoga postoji jasna potreba za lekovitim i bezbednim terapijama za dijabetes tipa 1, kao i za druge autoimune bolesti.
Poslednjih godina, antigen-specifične imunoterapije, koje indukuju toleranciju na autoantigene, dobile su zamah. Istraživačka grupa za imunologiju dijabetesa pri IGTP-u i njen spinoff Ahead Therapeutics – koji se pojavljuje u saradnji sa ICN2 i ICREA – posvećeni su imunoterapiji zasnovanoj na upotrebi lipozoma koji oponašaju apoptotičke ćelije kako bi se zaustavila pogrešna reakcija imunog sistema.
Nova studija ispituje odgovor makrofaga na ovu imunoterapiju. Makrofagi, neophodni za imuni odgovor, su ćelije koje fagocitozuju čestice — poput lipozoma terapije — i predstavljaju antigene ćelijama adaptivnog imunog sistema. Njihova sposobnost da progutaju antigene može pomoći da se zaustave autoimuni odgovori, postajući potencijalni mehanizam delovanja za ovu terapiju.
Istraživači iz IGTP i Ahead Therapeutics, u saradnji sa Sant Pau Research Institute i Sartorius Stedim, pokazali su da su u poređenju sa drugim ćelijama koje predstavljaju antigen, makrofagi ćelije koje najefikasnije fagocitiraju lipozome imunoterapije.
Prema jednom od prvih koautora, Davidu Perna-Barrull-u, „Ovo podržava dobrobit ove imunoterapije za dijabetes tipa 1 i pruža značajne pretkliničke podatke o njenom mehanizmu delovanja. Ovi rezultati pokazuju raznovrsnost lipozoma u različitim ćelijama Imuni sistem.“
Još jedna dobra vest je da promena nivoa šećera u krvi izazvana dijabetesom tipa 1 ne utiče na sposobnost makrofaga da zahvate i obrađuju lipozome imunoterapije. Ova suštinska funkcija makrofaga ostaje netaknuta kod ljudi sa dugotrajnom bolešću u poređenju sa onima koji od nje ne pate.
Pored toga, studija ukazuje da iako makrofagi pacijenata sa dijabetesom tipa 1 imaju svoje karakteristike, imunoterapija kompanije Ahead Therapeutics ih uspešno usmerava ka stanju koje promoviše imunološku toleranciju. Promene izazvane terapijom primećene su u fenotipu i funkciji makrofaga, bez uticaja na njihovu održivost čak i pri visokim dozama.
Perna-Barrull je optimista u pogledu primene tretmana na druge bolesti. „Verujemo da će, baš kao što deluje na ćelije imunog sistema kod ljudi sa dijabetesom tipa 1, to učiniti i kod drugih autoimunih bolesti, koje sve karakteriše gubitak tolerancije na sopstveno tkivo“, kaže on. Dakle, rezultati ukazuju na obećavajuću budućnost u pogledu efekta imunoterapije u kliničkim ispitivanjima dijabetesa tipa 1, uz mogućnost istraživanja njene primenljivosti u drugim autoimunim stanjima.
Glavni istraživač studije, Marta Vives-Pi, vođa IGTP-ove grupe, kaže: „Ozbiljan problem javnog zdravlja koji predstavlja više od 80 postojećih autoimunih bolesti, koje pogađaju 1 od 10 ljudi, i za koje još uvek ne postoji mogućnost prevenciju ili lečenje.“ Ona stavlja poseban naglasak na važnost „razvijanja specifičnih i bezbednih imunoterapija koje ne izazivaju imunosupresiju i potpunog razumevanja njihovog mehanizma delovanja“.