Ostrvo Kipar, iako se smatra žarištem biodiverziteta na Mediteranu, poznatije je po svojim prelepim sunčanim obalama nego po fauni insekata. Ipak, neki posetioci njegovih prenaseljenih plaža, svojim zapažanjima i radoznalošću, pružili su važne informacije za vrstu nikada ranije zabeleženu na ostrvu: džinovsku vodenu bubu, takođe poznatu kao grizač prstiju.
Naučnici Michael Hadjiconstantis iz Udruženja za zaštitu prirodnog nasleđa i biodiverziteta Kipra, Jakovos Tziortzis iz Ministarstva poljoprivrede, ruralnog razvoja i životne sredine Kipra i Kadir Bogac Kunt iz Kiparskog instituta za istraživanje divljih životinja prikupljali su informacije i primerke iz sve većeg broja rekorda džinovske vodene bube na istočnoj obali ostrva u kasno proleće i leto 2020. i 2021.
Vrsta, poznata po tome što naseljava ribnjake i slatke vode koje se sporo kreću, nikada ranije nije zabeležena na ostrvu, iako su ustanovljene populacije poznate u susednim mediteranskim zemljama kao što su Grčka, Turska i Izrael.
Takođe se naziva i električna svetlosna buba, ova džinovska vodena buba je opisana kao opaki lovac, koji se moli na beskičmenjake, ribe, kornjače, pa čak i ptice. Ono što je još strašnije jeste da je najveća evropska prava buba i najveći evropski vodeni insekt, čija je veličina i do 12 cm, a ima reputaciju da nanosi veoma bolne ujede kada se nepažljivo rukuje.
Njegov izgled, uglavnom na istočnoj obali ostrva, u početku su zabeležili plivači, koji su bili iznenađeni zastrašujućim izgledom i veličinom bube. Oni su ili direktno kontaktirali stručnjake ili objavili fotografije i video zapise na internetu, uglavnom na Fejsbuk grupama koje se odnose na biodiverzitet.
Autori su prikupili neke od primeraka za dalje proučavanje. Takođe su nastavili sa opsežnom pretragom na mreži na relevantnim platformama za posmatranje na mreži (tj. iNaturalist) kako bi pratili sve druge izveštaje o vrsti na ostrvu. Pored toga, uzorkovali su obližnje močvare, ali nisu primetili bubu.
Od kraja do kraja, na kraju je zabeleženo ukupno sedam viđenja: pet sa društvenih mreža i dva nakon direktne komunikacije sa autorskim timom. Dva primerka su dobijena i morfološki ispitana da bi se verifikovala vrsta. Zapažanja su zabeležena u istraživačkom članku u časopisu Travauk du Museum National d’Histoire Naturelle „Grigore Antipa“.
Napominjući da je grizač nožnih prstiju kultna vrsta praćena jezivim pričama o njegovim susretima sa ljudima, autori pretpostavljaju da je malo verovatno da je predugo ostao neprimećen. Oni smatraju da je moguće da je nekoliko migracionih događaja moglo biti pokrenuto u kratkom vremenskom periodu od strane obližnjih zemalja koje su domaćini te vrste, kao što su Izrael, Liban i Sirija. Uzorci su mogli biti preneti vetrom ili morskim strujama, kako pretpostavljaju drugi istraživači, ili su mogli biti izazvani smanjenjem resursa hrane u njihovoj početnoj oblasti distribucije.
Uprkos velikom broju snimaka u kratkom vremenskom periodu, za sada se ne mogu doneti zaključci o uspostavljanju populacije vrste na ostrvu. Ovo treba dalje istražiti, a kao početno evidentiranje vrste, građanska nauka može imati važnu ulogu u tome.
Autori pozivaju javnost da bude oprezna: „Prirodnjaci koji traže stvorenja nalik vanzemaljcima mogu pružiti dragocene informacije o prisustvu i mogućem uspostavljanju vrste kroz nauku građana.“ Do tada, upozoravaju, „Kiprani treba da drže oči otvorene, a nožne prste van vode“.
