Masna jetra, koja može dovesti do oštećenja i bolesti jetre, može nastati i od prejedanja i od gladovanja. Sada, nova istraživanja pokazuju kako su pećinske ribe koje su prirodno otporne na glad, za razliku od drugih životinja, u stanju da zaštite svoju jetru i ostanu zdrave. Nalazi imaju implikacije za razumevanje i potencijalno rešavanje stanja jetre kod ljudi.
Istraživači sa Stovers instituta za medicinska istraživanja, u saradnji sa Universite Libre de Brukelles u Belgiji i Državnim univerzitetom Ajove, uporedili su pećinsku ribu sa drugim životinjama koje su podložnije gladovanju i identifikovali gen odgovoran za razvoj masne jetre izazvane glađu.
Studija, objavljena u Life Science Alliance, koju su vodili prvi autori Ansa Cobham, dr., u laboratoriji saradnika istraživača dr Nikolasa Ronera i dr Makarene Pozo-Morales, u laboratorija docenta Sumeet Pal Singha, dr., takođe je pokazala da ovaj evolucijski konzervirani gen može biti ciljan od strane postojećeg kandidata za lek kako bi se zaštitio od oštećenja jetre.
„Isti pristup se može primeniti na ono što vidimo u prekomernoj potrošnji“, rekao je Rohner. „U zapadnim društvima gde je često problem previše kalorija i nedovoljno vežbanja, ovo novo razumevanje može dovesti do prevencije ili potencijalnog lečenja bolesti masne jetre.
„Po prvi put smo otkrili organizam — pećinsku ribu — koji može da izbegne masnu jetru u uslovima gladovanja“, rekao je Kobam. „Masna jetra može dovesti do komplikacija kao što su ciroza jetre i otkazivanje jetre. Ova studija nam pomaže da bolje razumemo biologiju koja leži u osnovi ovih bolesti kod ljudi.“
Pećinske ribe su rođaci meksičke tetra rečne ribe koja je poplavila u podzemne pećine pre više od 100.000 godina. Istraživači su pokazali da u nedostatku hrane, pećinske ribe u ranim fazama razvoja ne samo da preživljavaju mnogo duže od svojih rečnih riba, već i ne akumuliraju mast u jetri.
„Ovo je bio prvi put da smo jasno pokazali da se mehanizam za ovu otpornost postiže tako što se ne akumulira višak masti u jetri“, rekao je Rohner.
Akumulacija masti u ćelijama jetre dovodi do oštećenja organa i atrofije ili gubitka. Istraživači su uporedili nivoe ekspresije gena između pećinske ribe, rečne ribe, zebrice, pa čak i voćnih mušica, identifikujući gen koji se aktivira tokom produženih perioda gladovanja kod svih pećinskih riba.
„Nivoi ekspresije ovog gena su smanjeni kod pećinske ribe, što je dobar pokazatelj da ako smo u mogućnosti da ciljamo ovaj gen kod ljudi, možda ćemo moći da lečimo ili upravljamo ljudskim metaboličkim bolestima kao što su dijabetes tipa 2 i gojaznost“, rekao je Kobam. .
Nalazi tima pokazuju da gen izazvan gladovanjem ne samo da reguliše bolest masne jetre, već je njegov mehanizam takođe sačuvan od voćnih mušica do riba do ljudi, ili otprilike 400 miliona godina evolucije životinja.
Inhibiranje proteina ovog gena u larvama zebrice i rečne ribe i brisanje gena u voćnim mušicama rezultiralo je manje masti u jetri i većim jetrama, što ukazuje da ovo štiti jetru od oštećenja i atrofije.
„Saradnja između tima dr Sumeet Singha u Belgiji, našeg tima u Stoversu i naučnika sa Državnog univerziteta Ajove kombinovala je našu kolektivnu ekspertizu u zebricama, pećinskim ribama i voćnim mušicama kako bi otkrila mehanizam za masnu jetru izazvanu gladovanjem“, rekao je Rohner.
