Test krvi mogao bi da pomogne u identifikaciji onih sa najvećim rizikom od smrti od srčane insuficijencije

Test krvi mogao bi da pomogne u identifikaciji onih sa najvećim rizikom od smrti od srčane insuficijencije

Test krvi mogao bi da pomogne u identifikaciji onih sa najvećim rizikom od umiranja od srčane insuficijencije, pokazalo je novo istraživanje. Studija je otkrila da su pacijenti sa najvišim nivoima proteina zvanog neuropeptid I (NPI) imali 50% veću verovatnoću da umru od srčanih komplikacija tokom tri godine koliko je istraživanje sprovedeno, u poređenju sa onima sa nižim nivoima.

Testiranje na NPI moglo bi da pomogne da se predvidi kako će srčana insuficijencija verovatno napredovati, a istraživači se nadaju da bi se krvni test mogao koristiti kao pomoć u lečenju pacijenata sa srčanom insuficijencijom u roku od pet godina.

Srčana insuficijencija nastaje kada srce ne može da pumpa krv po telu onako kako bi trebalo. To je stanje koje ograničava život i rezultira čestim posetama bolnici i smanjenim kvalitetom života i trenutno ne postoji lek. Trenutno se procenjuje da više od milion ljudi živi sa srčanom insuficijencijom u Velikoj Britaniji, a oko 200.000 novih slučajeva se dijagnostikuje u UK svake godine.

NPI oslobađaju nervi u srcu kao odgovor na ekstremni stres. Može da izazove potencijalno opasne srčane ritmove i izazove suženje najmanjih krvnih sudova u srčanom mišiću, otežavajući rad srca i dovodi do kontrakcije krvnih sudova koji idu ka srcu.

Novo istraživanje, objavljeno u European Journal of Heart Failure, vodio je profesor Neil Herring, profesor kardiovaskularne medicine i konsultant kardiolog na Univerzitetu u Oksfordu u saradnji sa profesorom Pardeep Jhundom sa Univerziteta u Glazgovu.

Korišćeni su podaci od više od 800 učesnika u različitim stadijumima srčane insuficijencije, a učesnicima su izmereni nivoi hormona B-tipa natriuretičkog peptida (BNP), hormona koji se trenutno koristi za dijagnostikovanje srčane insuficijencije.

Krvni pritisak i ehokardiogram učesnika – vrsta ultrazvučnog skeniranja srca – takođe su uzeti i redovno su praćeni. Istraživači su prilagodili poznate faktore koji mogu uticati na napredovanje srčane insuficijencije, uključujući starost, funkciju bubrega, koliko dobro srce pumpa i nivoe BNP. Pacijenti sa visokim nivoom NPI, koji su činili oko trećine učesnika studije, imali su 50% veći rizik od umiranja tokom trogodišnjeg perioda praćenja od srčanih komplikacija u poređenju sa onima sa nižim nivoima.

Učesnici koji su imali visoke nivoe NPI nisu češće primani u bolnicu tokom studije nego druge grupe. Istraživači sugerišu da bi to moglo biti zato što NPI može biti povezan sa abnormalnim srčanim ritmovima koji bi mogli da dovedu do srčanih zastoja van bolnice.

Istraživači sugerišu da bi merenje NPI zajedno sa BNP moglo pomoći u dijagnostici pacijenata sa srčanom insuficijencijom, precizirajući one koji mogu biti pod većim rizikom od smrti. Rano identifikovanje onih sa najvećim rizikom takođe može pomoći zdravstvenim radnicima da odluče o najboljem toku lečenja za svoje pacijente, pomažući da se uoče oni koji bi mogli imati koristi od ugradnje potencijalno spasonosnog implantiranog kardioverter defibrilatora (ICD). Tim se nada da bi se test krvi za NPI mogao koristiti u klinikama u roku od pet godina

Zatim, istraživači se nadaju da će sprovesti veća ispitivanja koristeći podatke pacijenata sa veoma visokim nivoom NPI, kako bi videli da li može tačno da identifikuje one koji mogu imati koristi od potencijalno spasonosnog implantiranog kardioverter defibrilatora (ICD).

Dalja istraživanja će takođe istražiti da li bi NPI u budućnosti mogao da se koristi kao hemikalija za lekove za ciljanje i da donese dodatnu korist ciljnim lekovima za srčane bolesnike.

Profesor Pardeep Jhund, profesor kardiologije i epidemiologije na Školi kardiovaskularnog i metaboličkog zdravlja Univerziteta u Glazgovu, rekao je: „Pacijenti sa srčanom insuficijencijom su i dalje u velikom riziku od umiranja uprkos napretku u lečenju. Naš rad pokazuje da NPI obećava marker koji se može meriti u krvi da bi se utvrdilo za koje pacijente je veća verovatnoća da će umreti. Nadamo se da će nam to omogućiti da identifikujemo pacijente koji bi mogli imati koristi od novih terapija.“

Profesor Brajan Vilijams, glavni naučni i medicinski službenik u Britanskoj fondaciji za srce kaže: „Čak milion ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu ima srčanu insuficijenciju i oko 200.000 novih slučajeva se dijagnostikuje svake godine. Ovo novo istraživanje sugeriše da nova, jeftina i jednostavna test krvi, mogao bi nam pomoći u budućnosti da preciznije uočimo koji pacijenti sa srčanom insuficijencijom imaju najveći rizik od rane smrti.

„Merenje nivoa neuropeptida I bi u budućnosti moglo da pruži zdravstvenim radnicima bolji uvid u to kako će pacijentova srčana insuficijencija verovatno napredovati, posebno da li bi oni sa visokim nivoima neuropeptida I imali koristi od dodatnog lečenja kako bi se smanjio veći rizik. finansirajući ovakva istraživanja koja spašavaju živote da možemo nastaviti da pomeramo granice i obezbedimo da ljudi sa srčanom insuficijencijom dobiju najbolji i najprikladniji tretman koji će im pomoći da žive dobro.“

Profesor Neil Herring, profesor kardiovaskularne medicine i konsultant kardiolog na Univerzitetu u Oksfordu, kaže: „Nalazi ovog istraživanja su uzbudljiv novi razvoj, zasnovan na preko 10 godina zajedničkog istraživanja ovog hormona stresa.

„Nadamo se da će naše istraživanje na kraju imati koristi od sve većeg broja pacijenata koji svakodnevno žive sa iscrpljujućim efektima srčane insuficijencije. Zatim ćemo istražiti da li bi merenje veoma visokog nivoa neuropeptida I moglo da utiče na to da li pacijenti mogu da dobiju spasonosni tretman kao što je ICD pre nego što test krvi može biti pokrenut u roku od pet godina.“