Nova studija je otkrila da vrsta bakterije koja se obično nalazi u telu, a koja obično ne predstavlja probleme za zdrave ljude, igra značajnu ulogu u izazivanju raka stomaka, petog najčešćeg raka u svetu. Nalazi su objavljeni u časopisu Cell.
Bakterije Streptococcus anginosus postoje zajedno sa drugim klicama u ustima, grlu, crevima i vagini. Povremeno mogu izazvati blage infekcije poput upale grla i kožnih infekcija. Za pacijente sa osnovnim zdravstvenim stanjima ili kompromitovanim imunološkim sistemom, bakterije mogu dovesti do ozbiljnijih infekcija, poput onih koje oštećuju srce i mozak.
Međutim, istraživanje koje su zajedno vodili Naniang Technological Universiti, Singapur (NTU Singapore) i Kineski univerzitet u Hong Kongu (CUHK) pokazalo je da je S. anginosus uključen u stomačne infekcije kod miševa koje izazivaju oštećenje ćelija i promene za koje se zna da podstiču rak želuca. Ovo uključuje upalu želuca, u kojoj je iritirana sluznica želuca. Stanje oštećuje ćelije sluznice želuca i uzrokuje da se neke od njih postepeno transformišu u ćelije raka.
Eksperimenti na miševima su takođe otkrili da su bakterije podstakle rast ćelija raka želuca, udvostručujući veličinu i težinu tumora u nekim slučajevima.
Ali istraživači su takođe otkrili da ometanje proteina na površini bakterije, koji im je potreban za interakciju sa ćelijama sluznice želuca, smanjuje sposobnost S. anginosus da doprinese raku želuca.
Nalazi doprinose broju vrsta bakterija za koje se zna da uzrokuju rak želuca. Poznato je da druga vrsta bakterija, Helicobacter pilori, izaziva čir na želucu kod ljudi. Ove bolne rane povećavaju rizik pacijenata od razvoja raka želuca. Do sada je ostalo nejasno da li su u pitanju druge bakterije.
„Naši najnoviji nalazi kod miševa bacaju svetlo na još jedan patogen koji doprinosi nastanku raka stomaka i kako to radi“, rekao je ko-voditelj studije, profesor Džozef Sung, viši potpredsednik NTU (zdravstvene i životne nauke).
„Ovo postavlja važne osnove za dalje studije na ljudima koje će pomoći kliničarima da bolje leče i spreče rak želuca izazvanog bakterijama“, dodao je profesor Sung, koji je i dekan Medicinskog fakulteta Lee Kong Chian NTU-a.
Profesor Iu Jun, drugi ko-voditelj studije koji je direktor Državne ključne laboratorije za digestivne bolesti CUHK-a, rekao je da će istraživači sledeće „istražiti terapeutski potencijal ciljanja na S. anginosus za smanjenje upale želuca i rizika od raka“.
Studija S. anginosus doprinosi jednom od ciljeva strateškog plana NTU 2025 za rešavanje potreba i izazova zdravog života.
H. pilori bakterije su klasifikovane kao kancerogene (koje izazivaju rak) za ljude. Ali među ljudima zaraženim bakterijom, samo 1 do 3% razvije rak stomaka, što sugeriše da su drugi faktori uključeni u njegov razvoj.
Prethodna istraživanja su pokazala da 20% pacijenata sa hroničnim gastritisom — poznatim uzročnikom raka želuca — nije zaraženo H. pilori. Hronični gastritis se odnosi na dugotrajno zapaljenje želuca.
Studije su takođe pokazale da druge bakterije, uključujući S. anginosus, takođe mogu igrati ulogu u razvoju tumora želuca.
Da bi potvrdili ulogu S. anginosus, profesor Sung i naučnici saradnici iz CUHK-a su sproveli niz eksperimenata.
Istraživači su inficirali stomak miševa sa S. anginosus tokom dve nedelje i otkrili blagu do umerenu upalu želuca. Ovo je bilo slično onome što je primećeno kod miševa inficiranih H. pilori u istom vremenskom periodu.
Kada se infekcija miševa S. anginosus produžila — do godinu dana — uočena je uporna i produžena upala želuca, ili hronična upala, tri meseca nakon početne infekcije. Nivo upale je takođe bio sličan onom kod glodara zaraženih samo H. pilori.
Ali kada su miševi bili istovremeno zaraženi i S. anginosus i H. pilori, nivo hronične upale želuca zabeležen posle tri meseca bio je dva puta veći od infekcije bilo kojom drugom bakterijom.
Kako je infekcija S. anginosus napredovala, anomalije koje signaliziraju razvoj raka takođe su primećene u stomaku. Došlo je do porasta broja ćelija želuca šest meseci nakon prvobitne infekcije, kiselost želuca je porasla nakon devet meseci, a mnoge ćelije sluznice želuca su se transformisale u abnormalne prekancerozne ćelije nakon 12 meseci.
Naučnici su primetili još jedan način na koji infekcija S. anginosus stvara okruženje pogodno za rak želuca – ometajući populaciju drugih mikroorganizama u stomaku. Bakterije su povećale broj stomačnih mikroba koji obično borave u ustima, dok su smanjile broj probiotičkih bakterija važnih za dobro zdravlje creva, kao što je Lactobacillus.
Oni su pokazali da je S. anginosus u stanju da podstakne rast tumora želuca. Kada su ćelije raka želuca implantirane pod kožu miševa ili u sluznicu stomaka glodara, infekcija S. anginosus na tim mestima podstakla je tumore da rastu, udvostručujući njihovu veličinu i težinu u nekim slučajevima.
Istraživači su takođe otkrili da je bakterijama potreban specifičan protein na njihovoj površini da se fizički vežu za ćelije sluznice želuca i napadnu ih kako bi promovisale razvoj raka želuca. Kada je ovaj protein bio deficitaran u bakterijama, sposobnost klica da se vežu za ćelije sluznice želuca i podstaknu rast implantata raka želuca bila je narušena.
Profesor Sung je rekao: „Naši rezultati sugerišu da dugotrajna infekcija S. anginosus izaziva intenzivan hronični gastritis koji je uporediv sa infekcijom H. pilori. U stvari, ova dva patogena mogu delovati zajedno da promovišu upalu želuca i, na kraju, rak želuca. Ovo može promeniti način na koji pristupamo prevenciji i lečenju bolesti.“
On je dodao da bi otkrivanje S. anginosus u fecesu moglo biti korisno za procenu da li je pacijent u opasnosti od raka želuca u budućnosti.
Pošto se S. anginosus obično nalazi u ustima, bakterija se može progutati kroz pljuvačku i pronaći svoj put u stomak. Dakle, jedan potencijalni način da se zaštitite od razvoja raka želuca mogao bi biti praktikovanje dobre oralne higijene, rekao je profesor Sung.
