Odrasle osobe srednjih godina u SAD imaju tendenciju da prijavljuju znatno veći nivo usamljenosti od svojih evropskih kolega, verovatno zbog slabijih porodičnih veza i veće nejednakosti u prihodima, prema istraživanju objavljenom u časopisu Američki psiholog.
„Usamljenost privlači pažnju globalno kao problem javnog zdravlja jer povećana usamljenost povećava rizik od depresije, kompromitovanog imuniteta, hroničnih bolesti i smrtnosti“, rekao je glavni autor dr Frank Infurna, vanredni profesor psihologije na Državnom univerzitetu u Arizoni.
„Naše istraživanje ilustruje da se ljudi u nekim zemljama osećaju usamljenije nego u drugim tokom srednjih godina. Takođe baca svetlo na razloge da se to dešava i kako vlade mogu da se izbore sa tim boljom politikom.“
Uzimajući u obzir povećan fokus na javno zdravlje u Sjedinjenim Državama (što dokazuje savet generalnog hirurga iz 2023. o epidemiji usamljenosti i izolacije) iu inostranstvu (zemlje kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Japan imenovale su ministre za rešavanje problema), istraživači su istražili kako se usamljenost istorijski menjala tokom vremena i kako se razlikuje po zemljama.
Infurna i njegove kolege su ispitali podatke iz tekućih, nacionalno reprezentativnih longitudinalnih istraživanja iz Sjedinjenih Država i 13 evropskih zemalja, sa više od 53.000 učesnika iz tri različite generacije (Tiha generacija, bejbi bumeri i generacija Ks). Podaci su prikupljani od 2002. do 2020. i uključivali su samo odgovore date kada su učesnici imali između 45 i 65 godina.
„Fokusirali smo se na sredovečne odrasle osobe jer oni čine okosnicu društva, a empirijski dokazi pokazuju da zdravlje srednjih godina u SAD zaostaje za drugim industrijalizovanim nacijama“, rekla je Infurna. „Odrasli srednjih godina nose veliki deo tereta društva tako što čine većinu radne snage, dok istovremeno podržavaju potrebe mlađih i starijih generacija u porodici.“
U poređenju sa evropskim kolegama, odrasli u SAD su prijavili znatno veći nivo usamljenosti. Ovaj „jaz usamljenosti“ se proširio sa mlađim generacijama (kasni bejbi bumeri i generacija Ks) koje su prijavile veću usamljenost od starijih (rani bejbi bumeri i tiha generacija).
Dok su SAD pokazivale konstantan istorijski porast usamljenosti u srednjim godinama tokom perioda kada su podaci prikupljeni, neke evropske nacije su pokazale raznovrsnije obrasce. Na primer, Engleska i mediteranska Evropa su pokazale sličan porast usamljenosti kod kasnije rođenih učesnika (kasni bejbi bumeri i generacija Ks). Kontinentalna i nordijska Evropa pokazale su stabilne ili čak blago opadajuće nivoe tokom generacija.
Studija je identifikovala razlike u kulturnim normama, socioekonomskim uticajima i mrežama socijalne sigurnosti između SAD i drugih evropskih zemalja kao potencijalno objašnjenje jaza usamljenosti između SAD i Evrope. Kulturne norme u SAD često karakterišu individualizam, povećana upotreba društvenih medija, opadanje društvenih veza i sve veća politička polarizacija.
Pritisak sa kojim se suočavaju odrasli ljudi srednjih godina u SAD je takođe dodatno otežan većom stambenom mobilnošću, slabijim porodičnim vezama, povećanjem nesigurnosti posla i nejednakosti u prihodima. Pored toga, mreže socijalne zaštite u SAD imaju tendenciju da budu manje sveobuhvatne u poređenju sa nekim evropskim zemljama u pogledu porodičnog odsustva, zaštite od nezaposlenosti i podrške za brigu o deci.
„Međunacionalne razlike uočene u usamljenosti srednjih godina trebalo bi da upozore istraživače i kreatore politike da bolje razumeju potencijalne korene uzroka koji mogu da podstaknu usamljenost i poluge politike koje mogu da promene ili preokrenu takve trendove“, rekla je Infurna.
Studija je takođe otkrila da je usamljenost generalno u porastu u poređenju sa prethodnim generacijama i u SAD i u Evropi, pri čemu je broj u Evropi tek neznatno iza onih u Sjedinjenim Državama.
Istraživači su rekli da usamljenost kao pitanje javnog zdravlja zahteva političke intervencije prilagođene nacionalnom kontekstu i generacijskim smenama, uključujući promovisanje porodičnih i radnih beneficija i smanjenje nejednakosti prihoda.
Usamljenost kao globalno pitanje javnog zdravlja skrenula je pažnju na važnost unapređenja društvenih veza, kaže Infurna. Studija brani promociju mreža socijalne zaštite, kroz velikodušne porodične i radne politike, koje mogu smanjiti usamljenost srednjih godina smanjenjem finansijskih pritisaka i sukoba između posla i porodice, pored jačanja sigurnosti posla i fleksibilnosti radnog mesta. Infurna je rekla da će se takve prakse baviti i zdravljem i rodnom nejednakošću.
„Opšti savetodavni izveštaj američkih hirurga, zajedno sa nacijama koje postavljaju ministre za usamljenost, osvetlili su usamljenost kao globalno pitanje javnog zdravlja“, rekao je on. „Za razliku od toga da se smatra epidemijom – epidemijom koja se brzo širi i pogađa mnoge pojedince – naši nalazi daju sliku sličnu endemskoj usamljenosti, koja se redovno javlja unutar područja ili zajednice.
