Pregovori o klimi se često vrte oko smanjenja najopasnijeg gasa staklene bašte CO 2.
Ali druge moćne emisije koje zadržavaju toplotu – metana – biće na udaru na globalnom forumu u Ženevi ove nedelje.
Metan – koji je moćan, ali relativno kratkotrajan – je ključna meta za zemlje koje žele brzo da smanje emisije i uspore klimatske promene.
To je posebno zato što velike količine metana jednostavno cure u atmosferu iz naftnih i gasnih projekata.
Emisije metana iz industrije fosilnih goriva porasle su tri uzastopne godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), dostižući blizu rekordne visine u 2023.
Atmosferski metan (CH4) se nalazi u izobilju u prirodi i primarna je komponenta gasnog goriva.
To je drugi najveći faktor koji doprinosi klimatskim promenama, čineći otprilike 30 odsto globalnog zagrevanja od predindustrijskih nivoa, prema stručnjacima UN za klimu.
Metan ostaje u atmosferi samo oko 10 godina, ali ima mnogo snažniji uticaj zagrevanja od CO 2 .
Njegov efekat zagrevanja je 28 puta veći od CO 2 tokom 100-godišnjeg vremenskog okvira (i 80 puta tokom 20 godina).
Koliko se tačno metana oslobađa u atmosferu ostaje podložno „značajnoj neizvesnosti“, navodi IEA, uprkos napretku u praćenju emisija putem satelita.
I naučnici se zbunjuju oko stalnog povećanja metana u atmosferi, sa trenutnom koncentracijom preko dva i po puta većom od predindustrijskih nivoa.
Većina emisija metana — oko 60 procenata — povezana je sa ljudskim aktivnostima, kaže IEA, a ostatak iz prirodnih izvora, uglavnom močvara.
Poljoprivreda je najveći krivac, odgovorna za otprilike četvrtinu tog zagađenja.
Većina je od stoke – krave i ovce oslobađaju metan tokom varenja i u svom stajnjaku – i uzgoj pirinča, gde poplavljena polja stvaraju idealne uslove za bakterije koje emituju metan.
Energetski sektor — ugalj, nafta i gas — je drugi najveći izvor metana izazvanog ljudskim faktorom, koji curi iz gasovoda i druge energetske infrastrukture, ili se namerno oslobađa tokom procedura održavanja.
Studija objavljena u časopisu Nature u martu pokazala je da projekti nafte i gasa u šest velikih proizvodnih regiona Sjedinjenih Država emituju tri puta više metana nego što je procenjivala vlada – gubici vredni milijardu dolara.
Odbačeni kućni otpad takođe stvara velike količine metana kada se raspada ako se ostavi da trune na deponijama.
IEA procenjuje da bi brzo smanjenje emisije metana povezano sa sektorom fosilnih goriva moglo da spreči zagrevanje do 0,1 stepen Celzijusa do sredine veka.
To bi moglo zvučati skromno, ali takvo smanjenje bi imalo veći uticaj od „odmah skidanja svih automobila i kamiona na svetu sa puta“, navodi agencija.
Izvršni direktor IEA Fatih Birol nazvao je to „jednom od najboljih i najpristupačnijih“ opcija za smanjenje globalnog zagrevanja.
To bi se moglo postići popravkom infrastrukture koja prokišnjava i eliminisanjem rutinskog spaljivanja i odzračivanja tokom održavanja cevovoda.
Ovog meseca, IEA je saopštila da bi industrija fosilnih goriva mogla da izbegne oko 40 odsto svojih emisija metana bez neto troškova.
„Curenje je previsoko u mnogim oblastima gde se vadi prirodni gas, ali su neke zemlje, posebno Norveška, pokazale da je moguće vaditi i snabdevati prirodnim gasom uz minimalne nivoe curenja“, rekao je direktor programa za energetiku Vilijam Gilet na Evropskim akademijama nauke Savetodavni savet (EASAC) rekao je za AFP.
U slučaju poljoprivrede, moguće je modifikovati ishranu životinja, na primer, dodavanjem jedinjenja za poboljšanje njihovog zdravlja i zdravlja planete.
Za polja pirinča, promene u upravljanju vodama su „najperspektivniji“ način za smanjenje emisija, navodi se u izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.
Zajedničko „Globalno obećanje o metanu“ između EU i SAD pokrenuto je 2021. godine, sa ciljem da se smanji svetska emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 2020. godine.
Otad je oko 150 zemalja potpisalo, ali ne i veliki emiteri Kina, Indija i Rusija.
„Da bi se usporile klimatske promene, biće od ključnog značaja da se najvažniji igrači koji se do sada nisu pridružili angažuju“ uz obećanje, rekao je Gilet.
Sjedinjene Države i Kina su najavile da će uključiti metan u svoje klimatske akcione planove, a Peking je otkrio plan za kontrolu svojih emisija – iako bez kvantifikovanog cilja.
Ali dobrovoljnim inicijativama nedostaju rigorozne mere za pozivanje kompanija i zemalja na odgovornost.
