Zašto ljudi doživljavaju menopauzu? To je pitanje koje su neke žene koje prolaze kroz simptome možda postavile sebi više puta.
Naučnici su takođe zbunjeni. Iz evolucione perspektive, životinje generalno koriste svaku priliku da imaju što više potomaka kako bi povećale svoje šanse za preživljavanje.
Pa zašto su neke vrste evoluirale tako da imaju menopauzu, u kojoj ženke žive mnogo godina nakon što su prestale da se razmnožavaju?
To što u životinjskom carstvu ima tako malo drugih primera samo produbljuje misteriju.
Od 5.000 sisara, samo pet vrsta kitova sa zubima — uključujući kitove ubice, beluge i narvale — jedine su za koje se zna da imaju ženke koje redovno žive dugo nakon što prestanu da se razmnožavaju.
Međutim, mnogi drugi kitovi zubati, kao što su delfini, ne doživljavaju menopauzu.
Gledajući razlike između ove dve grupe, tim istraživača predvođen UK-om pokušao je da otkrije zašto su neki kitovi evoluirali da dobiju menopauzu – i šta bi nam to moglo reći o nama samima.
Uprkos našim brojnim razlikama, ljudi dele „konvergentnu životnu istoriju“ sa ovim okeanskim divovima koji su doveli do nezavisne evolucije menopauze, zaključili su istraživači u studiji objavljenoj u Nature u sredu.
Njihovi rezultati povezuju nekoliko postojećih hipoteza. Prvi deo slagalice koji uključuje životni vek.
Hipoteza o baki
Ženke od pet vrsta koje imaju menopauzu žive otprilike 40 godina duže od drugih kitova slične veličine, otkrili su istraživači.
Ove ženke kitova takođe lako nadžive mužjake svoje vrste.
Ženke kitova ubica „redovno žive u svojim 60-im i 70-im godinama, ali mužjaci su svi mrtvi do 40-e“, rekao je vodeći autor studije Semjuel Elis sa britanskog Univerziteta Ekseter na onlajn konferenciji za novinare.
Ovo podržava ono što je poznato kao „hipoteza o baki“ – da starije ženke brinu o svojim unucima, čime pomažu svojoj vrsti da preživi na drugačiji način.
Ali zašto bi za ove bake bila evolutivna prednost da prestanu da imaju potomstvo?
„Drugi deo ove priče je o konkurenciji“, rekao je koautor studije Daren Kroft.
Kada kitovi ubice „majke i ćerke pokušavaju da se razmnožavaju u isto vreme, telad starijih ženki“ imaju znatno nižu stopu preživljavanja jer se takmiče za resurse, rekao je on.
„Dakle, oni su razvili duži životni vek dok su zadržali kratak reproduktivni vek“, dodao je Kroft.
„Ovo je isti obrazac istorije života koji vidimo kod ljudi.“
Iako mi hodamo kopnom, a oni plivaju kroz okean, sličnosti između društvenih struktura ljudi i kitova su „apsolutno upadljive“, rekao je Kroft.
Važnost matrijarhata
„Stariji matrijarsi“ igraju važnu ulogu u oba društva, rekao je on.
Na primer, iskustvo koje su starije ženke stekle tokom svog života pomaže porodicama kitova da prebrode teška vremena kao što su ekološki izazovi ili nedostatak hrane.
Ali samo matrijarhalno društvo nije dovoljno. Starije ženke slonova, na primer, brinu o svom potomstvu, ali nastavljaju da se razmnožavaju do kraja svog života.
Ključna razlika bi mogla biti u tome što starije majke kitova i dalje brinu o svojim sinovima, rekao je Kroft. Mladi muški slonovi, međutim, napuštaju porodičnu grupu.
Nagađao je da bi i sinovi i ćerke mogli biti jedinstvena osobina za pet kitova – i ljudi – koji dobijaju menopauzu.
Rebeka Sir, evolucioni demograf i antropolog sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu koja nije uključena u studiju, upozorila je da ovo ne može „dati definitivne odgovore na pitanje zašto je menopauza evoluirala“.
Kitove je neverovatno teško proučavati, a mnogi podaci korišćeni za istraživanje su bili iz neprirodnih događaja kao što je masovno nasukavanje, prokomentarisala je za Nature.
U međuvremenu, sve je više kritika da je menopauza kod žena i dalje nedovoljno istražena zbog dugotrajne pristrasnosti u medicinskim istraživanjima koja su muške iskrivljene.
„Ljudske bake, kao i bake kitovi, važne su u životima njihove odrasle dece i unuka, ali starije žene se prečesto ignorišu u političkim krugovima i istraživanjima javnog zdravlja“, rekao je Sir.
