Denga, uzrokovana virusom koji se prenosi ubodom ženke komarca Aedes aegipti i, u manjoj meri, komarca Aedes albopictus, je akutna bolest koju karakteriše uglavnom visoka temperatura, bolovi u telu i crvenilo kože.
Mali deo onih koji pokazuju simptome može doživeti pogoršanje bolesti na kraju prve nedelje. Ovi slučajevi, koje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikuje kao denga sa znacima upozorenja i tešku dengu, najviše zabrinjavaju i dovode do značajnog morbiditeta i mortaliteta u tropskim i suptropskim regionima širom sveta.
Kod denga sa znacima upozorenja, pored klasičnih simptoma, mogu biti male količine krvi na sluzokožama, hematomi, bol u stomaku, povraćanje, dehidracija, nemir, vrtoglavica, preterani umor i pospanost.
Teška denga je rezultat veće sistemske inflamatorne reakcije, koja menja zgrušavanje krvi i dovodi do gubitka tečnosti. Posledice mogu uključivati intenzivno krvarenje i nagli pad krvnog pritiska, koji su odgovorni za šok povezan sa denga groznicom, glavnim uzrokom smrti.
Broj ljudi sa teškom bolešću je mali u poređenju sa ukupnom incidencom bolesti. Od tri miliona potvrđenih slučajeva denga u Brazilu 2023. godine, samo 0,1% imalo je najgore simptome bolesti, prema SZO.
Međutim, kako broj slučajeva nastavlja da raste 2024. godine, ovaj mali procenat ima veliki uticaj, sa još većim pritiskom na zdravstvene usluge. Brazil je zabeležio više od milion sumnjivih slučajeva i desetine smrtnih slučajeva od denga groznice u 2024. do početka marta 2024, prema Ministarstvu zdravlja, što je prilično značajan porast u odnosu na isti period 2023. godine.
Ova situacija je deo velikog globalnog porasta bolesti, koja je već registrovala pet miliona slučajeva u 129 zemalja.
Mala deca i stariji ljudi mogu teže da se nose sa teškim infekcijama zbog problema sa imunitetom. Još jedan važan faktor vezan za tešku dengu je to što je češća kod druge i treće infekcije. Pošto u svetu postoje četiri virusa koji izazivaju dengu, DENV-1, DENV-2, DENV-3 i DENV-4, data osoba može biti zaražena četiri puta.
Šansa za razvoj najozbiljnijih simptoma kod prve infekcije je mala, ali se povećava u drugoj i trećoj, posebno kod osoba sa drugim bolestima. Čini se da je to zato što antitela koje telo proizvodi protiv jednog tipa virusa denge olakšavaju ulazak drugog virusa denge, koji nije potpuno neutralisan. Čini se da ovi lakše ulaze u ćelije i brže se razmnožavaju. Ovaj mehanizam je poznat kao „pojačanje zavisno od antitela“. Sa porastom broja slučajeva, ovom fenomenu je potrebna posebna pažnja.
Da biste izbegli ovu situaciju, poželjno je imati zaštitu od sve četiri vrste virusa denga. U vremenima cikličnih epidemija, više ne možemo ostati nepokriveni. Tada će nam vakcinacija pomoći da postignemo ovaj cilj.
Vakcina protiv denga virusa mora biti u stanju da izazove visoku efikasnost protiv četiri virusa, da bude bezbedna i da, na kraju, može da pomogne u suzbijanju širenja virusa. Drugim rečima, mora da izazove zaštitu od najmanje tri, a po mogućnosti i od sva četiri virusa denga groznice u isto vreme, kao da su četiri vakcine u jednoj.
Nuđenje ove mogućnosti za kraće vreme, odnosno u jednoj dozi, moglo bi da promeni igru za brže garantovanje potpune zaštite, potencijalno zaustavljanje izbijanja bolesti i zaštitu onih kojima je najpotrebnija.
Butantan institut radi na razvoju vakcine protiv denga virusa od kasnih 1990-ih. Nedavno smo objavili rezultate primarne faze 3 kandidata za vakcinu u Nev England Journal of Medicine.
Samo jednom injekcijom pruža dobru zaštitu u veoma elastičnom uzrastu, od dve do 60 nepunih godina, prema objavljenim rezultatima. Takođe ima razliku u tome što se može primeniti na one koji su ili nisu već bili zaraženi virusom denga groznice.
Zaštita je uočena u svim starosnim grupama, 90% kod odraslih od 18 do 59 godina, 77,8% kod onih od sedam do 17 godina i 80,1% kod dece uzrasta od dve do šest godina. Analiza efikasnosti imunogena rađena je tokom dve godine sa nešto manje od 17.000 volontera u 16 istraživačkih centara. Studija je u završnoj fazi i biće završena u junu 2024.
Sledeći korak biće finalizacija dosijea sa svim informacijama o studiji za prijavu za registraciju u Brazilskoj nacionalnoj agenciji za zdravstveni nadzor (Anvisa) do druge polovine 2024.
U vreme kada denga napreduje širom sveta zbog klimatskih promena, dolazak nove jednodozne vakcine za sprečavanje epidemija i smrti mogao bi da bude ključno oružje u borbi protiv denga.
