Čini se da se dugi COVID manifestuje kao postvirusni sindrom koji se ne razlikuje od sezonskog gripa i drugih respiratornih bolesti, bez dokaza o povećanim umerenim do teškim funkcionalnim ograničenjima godinu dana nakon infekcije, prema novom istraživanju predstavljenom na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničkih bolesti. Mikrobiologija i zarazne bolesti (ECCMID 2024) u Barseloni, Španija (27-30. april).
Studija istraživača Kueensland Health-a sugeriše da u visoko vakcinisanoj populaciji Kvinslenda izloženoj varijanti omikrona, dug uticaj COVID-a na zdravstveni sistem verovatno potiče od samog broja ljudi zaraženih SARS-CoV-2 u kratkom periodu od vreme, a ne ozbiljnost dugih simptoma COVID-a ili funkcionalnog oštećenja.
Nalazi se dodaju prethodnim istraživanjima istih autora i objavljenim u BMJ Public Health, u kojima nije pronađena razlika u tekućim simptomima i funkcionalnim oštećenjima kada je COVID-19 upoređen sa gripom 12 nedelja nakon infekcije.
Stope dugotrajnog COVID-19 u Australiji su niske zbog visokih stopa vakcinacije nakon ublažavanja ograničenja COVID-a i naknadne izloženosti stanovništva varijanti omikrona. Simptomi prijavljeni kod bolesti uključuju umor, maglu mozga, kašalj, kratak dah, promenu mirisa i ukusa, vrtoglavicu i ubrzan ili nepravilan rad srca.
Da bi razumeli više o uticaju dugog COVID-a na australsku državu Kvinslend, istraživači su anketirali 5.112 osoba sa simptomima starosti od 18 godina i više, uključujući one sa PCR potvrđenom infekcijom na COVID-19 (2.399 odraslih) i one koji su bili PCR negativni na COVID-19. -19 (2.713 odraslih: 995 pozitivnih na grip i 1.718 PCR negativnih za oba, ali simptomatično sa respiratornom bolešću) između 29. maja i 25. juna 2022.
Laboratorijsko izveštavanje o COVID-19 i gripu je obavezno na osnovu zahteva za PCR test u skladu sa zakonima o javnom zdravlju Kvinslenda, a rezultati se beleže u Sistemu uslova za prijavu Ministarstva zdravlja Kvinslenda.
Godinu dana nakon njihovog PCR testa, u maju i junu 2023., učesnici su upitani o tekućim simptomima i stepenu funkcionalnog oštećenja koristeći upitnik koji je dostavljen SMS linkom.
Sve u svemu, 16% (834/5,112) svih ispitanika prijavilo je stalne simptome godinu dana kasnije, a 3,6% (184) je prijavilo umereno do teško funkcionalno oštećenje u svakodnevnom životu.
Nakon kontrole uticajnih faktora uključujući starost, pol i status prve nacije, analiza nije pronašla dokaze da odrasli pozitivni na COVID-19 imaju veću verovatnoću da će imati umerena do teška funkcionalna ograničenja godinu dana nakon dijagnoze nego odrasli sa simptomima koji su bili negativni na COVID-19 (3,0% naspram 4,1%).
Štaviše, rezultati su bili slični u poređenju sa 995 odraslih sa simptomima koji su imali grip (3,0% prema 3,4%).
Zanimljivo je da je analiza takođe otkrila da su oni koji su češće prijavili umereno do teško funkcionalno oštećenje bili oni stariji od 50 godina i oni koji su imali simptome vrtoglavice, bolova u mišićima, kratkog daha, malaksalosti nakon napora i umora. .
„U zdravstvenim sistemima sa visoko vakcinisanim populacijama, dugotrajni COVID-19 možda je izgledao kao posebna i teška bolest zbog velikog broja slučajeva COVID-19 tokom pandemije. Međutim, otkrili smo da se stope tekućih simptoma i funkcionalnih oštećenja ne razlikuju od druge post-virusne bolesti“, kaže dr Džon Džerard, glavni zdravstveni službenik Kvinslenda.
„Ovi nalazi naglašavaju važnost poređenja ishoda nakon COVID-19 sa onima nakon drugih respiratornih infekcija i daljeg istraživanja postvirusnih sindroma.
On dodaje: „Štaviše, verujemo da je vreme da prestanemo da koristimo termine kao što su ‘dugi COVID’ Oni pogrešno impliciraju da postoji nešto jedinstveno i izuzetno u vezi sa dugotrajnim simptomima povezanim sa ovim virusom. Ova terminologija može izazvati nepotreban strah, au nekim slučajevima i hiperbudnost prema dužim simptomima koji mogu ometati oporavak.“
Autori upozoravaju da su nalazi asocijacije i da ne predstavljaju prevalenciju. Oni ukazuju na nekoliko ograničenja, uključujući i to da učesnici koji su bili hospitalizovani ili su imali već postojeće bolesti nisu bili identifikovani unutar kohorte.
Takođe primećuju da je rizik od dugog COVID-a bio manji tokom talasa omikrona u poređenju sa drugim varijantama SARS-CoV-2, i pošto je 90% ljudi u Kvinslendu bilo vakcinisano kada se pojavio omikron, manja težina dugog COVID-a mogla bi biti posledica vakcinacija i/ili varijanta.