Mnoge zemlje se oporavljaju od pandemije COVID-19, ali najsiromašnije nisu, a značajan broj doživljava pogoršanje uslova, navodi se u izveštaju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u sredu.
Achim Steiner, šef agencije, rekao je da je nakon dvije decenije tokom kojih su se bogate i siromašne zemlje približavale u smislu razvoja, nalaz „veoma snažan signal upozorenja“ da se nacije sada udaljavaju.
Indeks ljudskog razvoja koji je agencija proizvodila od 1990. godine predviđa se da će dostići rekordne vrednosti u 2023. nakon strmoglavog pada tokom pandemijskih godina 2020. i 2021.
Ali razvoj u polovini najsiromašnijih zemalja sveta ostaje ispod nivoa pre 2019. godine, navodi se u izveštaju.
„To je svet bogatih naspram siromašnih u kome vidimo da se razvoj odvija na veoma nejednake, delimično nepotpune načine“, rekao je Štajner na konferenciji za novinare. „Zašto je ovo važno? Ne samo zato što stvara veću ranjivost, već stvara i više bede i dugotrajnog siromaštva, rastuću nejednakost.”
Sve veće nejednakosti su otežane koncentracijom ekonomskog bogatstva, navodi se u izveštaju.
Ukazano je na to da je skoro 40% globalne trgovine robom koncentrisano u tri ili manje zemalja. I navodi se da je tržišna vrednost tri najveće tehnološke kompanije u 2021. godini — Amazon, Apple i Microsoft — premašila bruto domaći proizvod od više od 90% od 193 zemlje članice UN te godine.
Štajner je rekao da bi svetske nacije trebalo da udruže snage kako bi se fokusirale na velike pretnje u 21. veku, posebno na klimatske promene, sledeću pandemiju i pojavu digitalne ekonomije i veštačke inteligencije. Ali umesto toga, upozorio je on, postoji sve veća podela i rastuća frustracija i polarizacija.
On je rekao da je značajan odgovor na pojavu populizma, koji je antielitistički i neprijateljski prema međunarodnoj saradnji. Rekao je da „sve više deli društva, radikalizuje politički diskurs i suštinski okreće sve više ljudi jedni protiv drugih“.
U izveštaju se kaže da je unapređivanje globalne kolektivne akcije u borbi protiv najvećih svetskih izazova otežavano pojavom „paradoksa demokratije“ – 90% ljudi širom sveta podržava demokratiju, ali je po prvi put više od polovine ispitanika u globalnom istraživanju izrazilo podršku liderima koji rizikuju da potkopaju osnove demokratije.
Teritorijalni sukobi će nastaviti da se pojavljuju, ali će pretnje ljudskoj bezbednosti u 21. veku sve češće zahtevati mogućnost saradnje, rekao je Štajner.
„Uvodimo sebe sve dublje i dublje u stanje u kojem je naša sposobnost da rešavamo probleme zapravo ugrožena“, rekao je on. „Nećete zaustaviti klimatske promene raketama. Nećete zaustaviti sledeću pandemiju na vašoj granici tenkovima, a sigurno nećete zaustaviti sajber kriminal pomoću projektila.
Štajner je rekao da je važno smanjiti temperaturu, pogrešne percepcije i dezinformacije „jer su oni zapravo naoružani u okretanju ljudi jedni protiv drugih“.
Rekao je i da se mora veoma pažljivo sagledati „gde je nejednakost postala toliko ekstremna da zapravo narušava političku spremnost za saradnju“.
Izveštaj poziva na veću potrošnju na globalna javna dobra koja koriste svim ljudima, uključujući stabilizaciju klime i planete, da se iskoriste nove tehnologije za unapređenje ljudskog razvoja i da se poboljša globalni finansijski sistem u korist zemalja sa niskim prihodima.
Indeks ljudskog razvoja Agencije meri ključna pitanja za dug i zdrav život, za sticanje znanja i za postizanje pristojnog životnog standarda.
Na osnovu najnovijih podataka iz 2022. godine, 10 država sa najvišim rezultatima ljudskog razvoja su Švajcarska, Norveška, Island, Hong Kong, Danska, Švedska, Nemačka i Irska na sedmom mestu, Singapur i Australija i Holandija na 10. mestu. Sjedinjene Države su se izjednačile sa Luksemburgom na 20. mestu.
Deset zemalja sa najnižim ljudskim razvojem bile su Sijera Leone, Burkina Faso, Jemen, Burundi, Mali, Čad, Niger, Centralnoafrička Republika, Južni Sudan i Somalija. Svi osim Jemena su u Africi.
