Svi znamo da rana ptica dobije crva, ali nova istraživanja pokazuju da se oni okreću nečemu mnogo hranljivijem za doručak. Izmet — bilo njihov sopstveni, bilo drugih ptica — obezbeđuje im esencijalne hranljive materije i energiju i pomaže im da se prilagode novom okruženju i sezonskim varijacijama, posebno kada se razvijaju.
Istraživanje koje je vodio Univerzitet Južne Australije i objavljeno u Biološkim pregledima objašnjava kako jedenje izmeta (poznato kao koprofagija) oblikuje probavni trakt divljih ptica (biota creva), omogućavajući im da apsorbuju izgubljene ili nedostatne hranljive materije i prilagode se sezonskim varijacijama u izvorima hrane. Rad je naslovljen „Uticaji koprofagnog ponašanja u potrazi za hranom na mikrobiom ptičjeg creva“.
Ovo je posebno važno za ptice koje se dugo selice, koje prelaze između posta i metaboličkih stanja dok lete širom sveta.
Vodeći autor dr Barbara Drigo, mikrobiološki ekolog UniSA, kaže da konzumiranje fecesa modifikuje bakterije i mikrobe u probavnom traktu ptica, omogućavajući im da se prilagode novom okruženju.
Postoje i neki dokazi da bi gutanje fecesa moglo biti oblik samolečenja u borbi protiv infekcija kod ptica, iako je potrebno više istraživanja da bi se potvrdila ova teorija.
Dok koprofagija obezbeđuje pticama esencijalne hranljive materije, ona takođe ima i lošu stranu, kaže dr Drigo, jer ptice potencijalno mogu da nose i prenose bolesti na druge ptice i ljude preko svog izmeta.
„U zavisnosti od njihovog geografskog raspona, ponašanja i interakcije sa drugim životinjama i životnim sredinama, ptice — posebno one migratorne — mogu efikasno širiti patogene širom sveta.
„Jedenje ptičjih izmeta takođe može povećati njihovu izloženost antimikrobnim sredstvima, posebno pesticidima i proizvodima za čišćenje, što dovodi do otpornosti na antimikrobne lekove“, kaže dr Drigo.
A razlog zašto ljudi nikada ne bi trebalo da hrane ptice hlebom je taj što smanjuje raznovrsnost u njihovoj crevnoj mikrobioti, dok ako ptice hrane hranu sa prirodnih mesta, njihov digestivni trakt je mnogo zdraviji.
„Ptice koje se hrane u ljudskom okruženju izložene su hemikalijama i metalima iz otpada, kanalizacije i otpada, što može da promeni njihovu mikrobiotu, potencijalno dovodeći do otpornosti na antimikrobne lekove.
Dr Drigo kaže da je zdrava ptičja creva neophodna za regulisanje bioloških funkcija ptica, a jedenje fecesa igra značajnu ulogu u tome. Međutim, dok je koprofagija sama po sebi korisna, ona može izložiti ptice štetnim antimikrobnim supstancama.
„Postoji hitna potreba da se temeljno istraži kako različiti oblici koprofagije utiču na mikrobiome ptičjih creva, utičući na zdravlje ptica u različitim životnim fazama i životnim sredinama“, kaže ona.
