Faktori rizika za srčane bolesti modernog načina života prete izuzetno siromašnim ljudima

Faktori rizika za srčane bolesti modernog načina života prete izuzetno siromašnim ljudima

Nova studija otkriva da mnogi ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (LMICs) imaju stanja koja dovode do srčanih bolesti, svetskog uzroka smrti broj 1 – što preokreće konvencionalnu mudrost.

U najvećoj analizi te vrste koja istražuje odnos između siromaštva i faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti (KVB), stručnjaci su otkrili visoku prevalenciju hipertenzije, dijabetesa, pušenja, gojaznosti i dislipidemije u LMIC-ima, bez obzira na prihode — ali većina odraslih živi u ekstremnom siromaštvu. nisu lečeni od ovih stanja povezanih sa KVB.

Međunarodna grupa istraživača napominje da su njihovi nalazi, objavljeni u Nature Human Behavior, u suprotnosti sa uobičajenom pretpostavkom da životna sredina (npr. nedostatak hrane) i način života (npr. više fizičkog rada) onih koji žive u ekstremnom siromaštvu u LMIC-ima štite od faktora rizika KVB.

Profesorka Justine Davies, sa Univerziteta u Birmingemu, prokomentarisala je: „Naša studija preokreće konvencionalnu mudrost o odnosu između siromaštva i faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti (KVB). društva će se povećati – stvarajući porast nezdrave težine, zajedno sa rastom dijabetesa, dislipidemije i hipertenzije.“

Dokazi o prevalenci faktora rizika za KVB među odraslima koji žive ispod međunarodne linije Svetske banke za ekstremno siromaštvo su retki. Da bi rešili ovaj nedostatak potrebnih informacija, istraživači su prikupili podatke iz 105 nacionalno reprezentativnih anketa domaćinstava u 78 zemalja.

Pascal Geldsetzer, pomoćnik profesora medicine na Univerzitetu Stanford, SAD, prokomentarisao je: „Naše detaljne analize o tome kako se prevalencija faktora rizika za KVB i pokrivenost tretmanom razlikuju širom sveta mogu pomoći da se efikasno ciljaju intervencije i politike za smanjenje rizika od KVB-a kod ugroženih populacija. Štaviše, naša studija pruža ključnu empirijsku osnovu za budući rad na poboljšanju zdravstvenih ishoda za one koji žive u najsiromašnijim delovima globalnog društva.“

Studija pokazuje da faktori rizika KVB utiču na pojedince u celom socio-ekonomskom spektru, uključujući i one koji žive u ekstremnom siromaštvu, unutar zemalja na svim nivoima ekonomskog razvoja.

Prof. dr Till Baernighausen, sa Univerziteta u Hajdelbergu, dodao je: „Ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu doživljavaju visoku prevalenciju faktora rizika za KVB i nizak nivo tretmana za ova stanja, što sugeriše da treba da preispitamo zdravstvenu politiku u ovom prostoru. Razumevanje kako pretpostavka o niskoj prevalenci faktora rizika za KVB među onima u ekstremnom siromaštvu je tačna i važna je za postavljanje prioriteta u okviru zdravstvene politike i pružanja nege, kako za pravičnost tako i za efikasnost.“

Procenjuje se da su zemlje uključene u skup podataka istraživača dom za 85% pojedinaca koji žive u ekstremnom siromaštvu širom sveta, 53% globalne populacije i 64% globalne populacije koja živi u LMIC.

Sebastian Vollmer, profesor ekonomije razvoja na Univerzitetu u Getingenu, primetio je: „Dalja istraživanja mehanizama rizika od KVB koji specifično utiču na pojedince koji žive u ekstremnom siromaštvu su od suštinskog značaja – otkrivanje različitih puteva koji mogu da predisponiraju različite grupe na rizik od KVB biće od vitalnog značaja za smanjenje taj rizik“.