Prema studiji koju su vodili istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, pacijenti sa rakom koji su dobili specijalizovanu podršku za mentalno zdravlje kao deo svog plana lečenja imali su veću verovatnoću da vide poboljšanje kvaliteta života i smanjenje bola, depresije i umora.
Pored trajnih poboljšanja kvaliteta života pacijenata, istraživači su primetili manji rizik od kardiovaskularnih bolesti kod porodičnih negovatelja, kao i značajne uštede troškova zdravstvenog sistema. Nalazi kliničkog ispitivanja faze III objavljeni su danas u The Lancet-u.
„Trenutni standard nege, koji uključuje skrining pacijenata na ove simptome i upućivanje lekaru na lečenje, ne funkcioniše“, rekla je vodeći autor studije dr Dženifer Stil, profesor hirurgije, psihijatrije i psihologije na Pitt. „Naš integrisani program skrininga i lečenja pruža značajnu podršku pacijentima i može bolnicama uštedeti milione dolara sprečavanjem readmisije.“
Brojne studije su pokazale da su simptomi kao što su depresija i bol povezani sa većim stopama poseta hitnoj pomoći i ponovnim prijemom u bolnicu, većim troškovima zdravstvene zaštite i lošijim preživljavanjem. Skoro dve decenije, skrining za ove simptome i upućivanje na lečenje postali su standard nege za centre za rak u SAD, Kanadi, Evropi i Australiji. Ipak, različite prepreke sprečavaju većinu pacijenata da započnu lečenje. Steel i njen tim su želeli da to promene.
Od 459 učesnika u fazi III ispitivanja koja je vođena u UPMC Hillman Cancer Center u Pittsburghu, polovina je dodeljena grupi za integrisani skrining i postepenu kolaborativnu intervencijsku negu i povezana sa obučenim socijalnim radnikom ili savetnikom za nedeljnu kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT) sednice. Te sesije su integrisane u plan nege raka i održavane su svake nedelje najmanje osam do 12 nedelja putem telehealtha. Pacijentima je takođe ponuđeno lečenje lekovima ako sam CBT nije pružio značajnu korist.
Tradicionalne strategije uključene u CBT uključuju identifikaciju i promenu automatskih misli, tehnike opuštanja i promenu osnovnih uverenja o sebi ili svom okruženju. CBT sesije su se takođe fokusirale na smanjenje bola i umora poboljšanjem higijene sna i povećanjem fizičke aktivnosti.
Tokom šestomesečnog praćenja, pacijenti koji su raspoređeni u grupu za stepenastu saradničku negu imali su veća poboljšanja u emocionalnom, fizičkom i funkcionalnom blagostanju od pacijenata koji su upućeni lekaru u svojoj zajednici na lečenje. Važno je da su ta poboljšanja opstala čak i godinu dana nakon što je intervencija pokrenuta.
Pacijenti koji su bili na lečenju mentalnog zdravlja takođe su imali manje poseta hitnoj pomoći i ponovnih prijema u roku od 90 dana, i kraće boravke u bolnici, čime su smanjeni troškovi zdravstvenog sistema. Studija je pokazala da čak i ako se intervencija kolaborativne nege ponudi pacijentima besplatno, bolnice mogu očekivati da će uštedeti više od 4 miliona dolara na svakih 250 pacijenata. To je prva intervencija kolaborativne nege sa sedištem u SAD u kontekstu raka koja pokazuje takvu uštedu troškova.
„Očuvanje ili poboljšanje kvaliteta života dok se lečimo od raka je naš cilj, a za neke pacijente je važan koliko i preživljavanje“, rekao je Stil. „Nadamo se da bi naši nalazi mogli promeniti paradigmu u načinu na koji pregledamo i lečimo ove simptome, dok istovremeno pružamo značajnu podršku pacijentima.“
