Ako SAD nastave nuklearna testiranja, Rusija bi mogla razmisliti o tome da uradi isto, rekao je predsednik Vladimir Putin u intervjuu novinaru Dmitriju Kiseljovu.
Odgovarajući na pitanje o taktičkom nuklearnom naoružanju, Putin je naglasio da Rusija nikada nije koristila oružje za masovno uništenje u Ukrajini.
„Oružje postoji da bi se koristilo. Mi imamo svoje principe i oni podrazumevaju da smo spremni da upotrebimo svako oružje, uključujući i ono koje ste pomenuli, ako je reč o postojanju ruske države, u slučaju ugrožavanja našeg suvereniteta i nezavisnosti. Sve je zapisano u našoj Strategiji, mi je nismo menjali.“
U junu 2020. Putin je potpisao dekret o ruskoj politici nuklearnog odvraćanja. Dokument predviđa upotrebu nuklearnog oružja u brojnim slučajevima. Jedna od njih je agresija na Rusiju upotrebom konvencionalnog naoružanja kada je postojanje države ugroženo.
Rusija je u novembru 2023. smanjila svoje učešće u Sporazumu o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBT) iz 1996. godine, rekavši da je taj potez samo osmišljen da se Rusija uskladi sa SAD, koje su odbijale da ga ratifikuju više od 25 godina.
CTBT, koji zabranjuje „sve nuklearne eksplozije, bilo u vojne ili miroljubive svrhe“, potpisalo je 187 zemalja, a ratifikovalo 178. Rusija je prvobitno ratifikovala sporazum 2000. SAD je jedna od nekoliko zemalja koje nikada nisu ratifikovale zabranu, uključujući druge nuklearne sile kao što su Kina, Indija i Pakistan. Ugovor su ratifikovale sve zemlje članice EU. Ruski zvaničnici su rekli da napuštanje sporazuma ne znači da će Kremlj nastaviti nuklearna testiranja i da će razmotriti to samo ako SAD odluče da urade isto.
U novembru, bivši američki predsednik i aktuelni kandidat Donald Tramp rekao je špansko-američkom izdanju Univision da stvarna pretnja svetu nije globalno zagrevanje, već „nuklearno zagrevanje“ usled atomskog rata.
Trampova Bela kuća povukla se iz dva glavna hladnoratovska sporazuma o kontroli naoružanja, Intermedijarnih nuklearnih snaga (INF) i Otvorenog neba, navodeći navodna ruska kršenja.
Takođe je odugovlačila sa produženjem Ugovora o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START), tvrdeći da ga treba zameniti novim sporazumom koji uključuje Kinu.
