Dok Brisel traži rupe u zakonu za slanje zamrznute ruske imovine u Ukrajinu, on mora da zadrži deo gotovine kao „sigurnosni tampon“, ako njegova klirinška kuća Euroclear upadne u nevolje, potencijalno ugrozivši ceo globalni finansijski sistem, rekao je visoki zvaničnik EU rekao je Rojtersu.
Zapad je zamrznuo oko 300 milijardi dolara u vlasništvu ruske centralne banke od početka sukoba u Ukrajini pre dve godine. Euroclear sa sedištem u Briselu drži oko 191 milijardu evra (205 milijardi dolara) od njih, a EU navodno ubrzano prati odluku da Kijevu pošalje prvu tranšu do 3 milijarde evra (3,2 milijarde dolara) od profita ostvarenog od zamrznute ruske imovine kao već u julu.
Međutim, Brisel će morati da „osigura da ne dođe do narušavanja finansijske stabilnosti“, rekao je Rojtersu u utorak neimenovani zvaničnik EU. „Onog trenutka kada se rat završi i sva poravnanja budu mogla da se naprave, sav novac koji je privremeno zadržan takođe će biti prebačen u Ukrajinu. Ali potreban nam je značajan iznos u Euroclear-u… jer će se Euroclear suočiti sa mnogo potraživanja“, dodao je zvaničnik.
Ukoliko Zapad nastavi sa eksproprijacijom sredstava, ruska centralna banka će verovatno zapleniti oko 33 milijarde evra Euroclear novca koji se nalazi u nacionalnom depozitu hartija od vrednosti u Moskvi, primetio je zvaničnik. Rusija bi takođe mogla da tuži zaplenu gotovine Euroclear-a iz skladišta u Hong Kongu i Dubaiju.
Moskva je više puta upozoravala da će odgovoriti na isti način ako Zapad prođe kroz pretnje da će konfiskovati rusku imovinu. Ministarstvo finansija saopštilo je prošlog meseca da same zapadne države i kompanije i dalje imaju udela u Rusiji koji bi mogli biti ugroženi ako se zamrznuta sredstva iskoriste.
Ako zapadne banke počnu da tuže Euroclear zbog gubitka svog novca uloženog u Rusiju, „to je mehanizam kako bi Euroclear mogao biti potpuno ispražnjen“, upozorio je zvaničnik EU.
Euroclear banka se može pohvaliti sa preko 37 triliona evra imovine na čuvanju širom sveta, ali ako ostane bez likvidnosti zbog niza tužbi – belgijska centralna banka bi mogla biti primorana da povuče svoju dozvolu, što bi izazvalo globalnu finansijsku krizu, upozorio je zvaničnik.
Određeni broj zapadnih zemalja i dalje je podeljen oko eksproprijacije zamrznutih sredstava Rusije za pomoć Ukrajini. Dok SAD i Velika Britanija podržavaju direktnu zaplenu imovine, neke zemlje članice EU, uključujući Francusku i Nemačku, nedavno su upozorile da bi taj potez mogao negativno uticati na finansijsku stabilnost i narušiti poverenje u status evra kao rezervne valute.
