Dodavanje četvrtog svetla na saobraćajnu signalizaciju – pored crvene, zelene i žute – skratilo bi vreme čekanja na uglovima ulica za pešake, kao i poboljšalo protok saobraćaja i za autonomna vozila i za ljudske vozače. A što je više autonomnih vozila u saobraćajnoj mreži, to su vremena čekanja za sve kraća.
„Naš raniji rad uveo je ideju o četvrtom saobraćajnom signalu koji se zove ‘bela faza’, koji koristi računarsku snagu autonomnih vozila (AV) kako bi ubrzao saobraćaj na raskrsnicama – ali još nismo ugradili šta bi ovaj koncept značio za pešake“, kaže Ali Hajbabaie, dopisni autor rada i vanredni profesor građevinskog, građevinskog i ekološkog inženjerstva na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
„Sada smo proširili naše računarsko modeliranje kako bismo uzeli u obzir pešački saobraćaj, a rezultati su izuzetno obećavajući i za pešake i za vozila.“
Koncept bele faze koristi sposobnost AV-a da bežično komuniciraju jedni sa drugima i sa računarima koji kontrolišu saobraćajnu signalizaciju. Kada se dovoljno AV-ova približi raskrsnici, ovo bi aktiviralo novi semafor – belo svetlo.
Dok crvena svetla znače stati, a zelena ići, bela svetla govore ljudskim vozačima da jednostavno prate automobil ispred sebe. Ukratko, belo svetlo je signal da AV-ovi koordiniraju svoje kretanje kako bi efikasnije olakšali saobraćaj kroz raskrsnicu.
„Naše prethodno istraživanje je pokazalo da što više AV ima na putu, to se saobraćaj efikasnije kreće“, kaže Hajbabaie. „Da budemo jasni, ovo poboljšava vreme putovanja, efikasnost goriva i bezbednost za sve automobile na putu – ne samo za AV.
Da bi uzeli u obzir saobraćaj pešaka, istraživači su uključili skup novih parametara u model optimizacije koji je procenio uticaj pešačkog saobraćaja na sav saobraćaj kroz raskrsnicu.
„Otkrili smo da, kada se u mešavinu dodaju pešaci, koncept bele faze i dalje poboljšava efikasnost saobraćaja za sve“, kaže Hajbabaie. „I, opet, što je veći procenat saobraćaja koji čine AV, to se efikasnije odvija saobraćaj kroz raskrsnice.
„Ako u nekom trenutku u budućnosti vidimo skoro univerzalno usvajanje AV-a, naši modeli sugerišu da bi se kašnjenja na raskrsnicama smanjila za više od 25%. Realnije, na kraju ćemo videti manji procenat bežično povezanih AV-a na putu, ali bi i dalje bilo značajnih poboljšanja u vremenu saobraćaja.“
Istraživači znaju da vlade neće usvajati ove nove saobraćajne tehnologije u bliskoj budućnosti, ali već preduzimaju korake da osiguraju da budući pilot projekti budu sigurni i efikasni.
„Trenutno postavljamo fizičku testnu stanicu koja će nam omogućiti da eksperimentišemo sa ovim konceptom u fizičkom svetu – ne samo u kompjuterskom modelu“, kaže Hajbabaie. „Međutim, vozila koja koristimo u testnom prostoru dovoljno su mala da ih držite u rukama. Ovo će nam pomoći da identifikujemo izazove u implementaciji bez troškova—i bezbednosnog rizika—koji su povezani sa korišćenjem vozila u punoj veličini. U međuvremenu, mi smo otvoren za rad sa industrijom i istraživačkim partnerima kako bi se istražili načini da se napreduje sa ovim tehnologijama.“
Rad, „Unaprjeđenje paradigme kontrole mobilnog saobraćaja u bijeloj fazi za razmatranje pješaka,“ objavljen je u otvorenom pristupu u časopisu Kompjuterski potpomognuto civilno i infrastrukturno inženjerstvo.
