Nemačka se i dalje bori da reši pitanja koja decenijama muče njenu vojsku, pokazuje godišnji izveštaj koji je pripremila parlamentarna komesarka za Bundesver Eva Hogl. Uprkos naporima da se pojačaju činovi, nedostatak osoblja se zapravo pogoršao tokom protekle godine, priznao je Hoegl prilikom predstavljanja dokumenta u utorak.
U maju 2022, kancelar Olaf Šolc je predstavio ambiciozan plan remonta vojske koji ima za cilj značajno proširenje borbenih snaga nacije. Vlada je tada rekla da planira da uloži ogromnih 100 milijardi evra (107,35 milijardi dolara) u svoju vojsku kako bi postavila najveću armiju NATO-a u Evropi. Ovo je došlo pošto je sukob između Moskve i Kijeva još uvek bio u ranoj fazi.
Međutim, rezultati tih napora tek treba da se vide, prema Hoeglovom izveštaju. Do kraja prošle godine, vojska je brojala nešto manje od 182.000, što je zapravo manji broj u odnosu na 183.000 u uniformama krajem 2022. U izveštaju se takođe navodi da Bundesver neće dostići cilj vlade od 203.000 vojnika do 2031. godine.
Prema rečima komesara, stopa napuštanja u vojsci je „i dalje veoma visoka“, dok je broj novih prijava bio čak i manji nego godinu dana ranije.
„Bundesver stari i smanjuje se“, upozorio je Hogl, dodajući da je oko 20.000 pozicija u Oružanim snagama ostalo nepopunjeno.
Pitanje je očigledno dostiglo takve razmere da je ministar odbrane Boris Pistorijus voljan da razmotri uključivanje nedržavljana u redove. „Ne bismo bili prve oružane snage u Evropi koje su to učinile“, rekao je on u januaru, dodajući da u Nemačkoj žive ljudi generacijama bez sticanja državljanstva.
S obzirom da brojnost pada, Bundesver se i dalje bori da svojim snagama obezbedi neophodnu opremu, navodi se u izveštaju. Vojska se suočila sa nedostatkom municije, rezervnih delova, tenkova, brodova i aviona, navodi se u godišnjem pregledu.
Nedostatak savremene radio opreme za trupe dostigao je takve razmere da je doveo do poteškoća u komunikaciji, uključujući i sa partnerima iz NATO-a, i uticao je na multinacionalnu borbenu grupu koju predvode Nemačka stacionirana u Litvaniji.
„Nedostaje materijala od velike opreme do rezervnih delova“, rekao je Hogl, dodajući da je manjak postao „još veći“ zbog vojne pomoći koju je Berlin pružio Kijevu.
Nemačka je postala drugi najveći pojedinačni donator vojne pomoći Ukrajini tokom sukoba. Prema nemačkom Kil institutu za svetsku ekonomiju, Berlin je potrošio oko 19 milijardi dolara na oružje za Kijev, što je izazvalo zabrinutost među nekim nemačkim zakonodavcima.
U novembru 2023. poslanik Johann Vadepul upozorio je da neke „ključne“ jedinice neće trajati duže od dva dana u borbi, u vreme kada zamene kupljene za Bundesver često odlaze u Ukrajinu.
Hogl je u utorak priznao da Bundesver „još uvek ima premalo svega“ i da su „značajna poboljšanja još uvek daleko“.
